Obraćenje u Novom zavetu

Ovo je biblijska teologija o obraćenju iz dva dela. Kliknite ovde za prvi deo.

Obraćenje se može definisati kao okretanje od greha ka Bogu. Klasičan stih u kome nalazimo tu definiciju je 1. Solunjanima 1:9: „Ljudi, naime, sami pričaju kako smo došli k vama i kako ste se od idola okrenuli Bogu, da biste služili Bogu živom i istinitom.“ Ovde jasno vidimo dva elementa obraćenja: okretanje Bogu i okretanje od idola.

OBRAĆENJE U NOVOM ZAVETU: OD OBEĆANJA DO STVARNOSTI

Priča o Božijoj pobedi nad zmijom je obećana u Starom zavetu (1. Mojsijeva 3:15) i ostvaruje se u Novom zavetu. Stari zavet je obećao Novi zavet, novo stvorenje, novi izlazak i novo srce za Božiji narod. Sva obećanja su ispunjena u životu, smrti i vaskrsenju Isusa Hrista koje je objavljeno u Novom zavetu.

Obraćenje u sinoptičkim evanđeljima

U sinoptičkim evanđeljima (Matej, Marko i Luka) spasonosno delo Božije obećano u Starom zavetu sadržano je u terminu „carstvo Božije“. Carstvo Božije igra centralnu ulogu u sinoptičkim evanđeljima, ali moramo razumeti da carstvo poziva na obraćenje. Dva elementa obraćenja mogu se opisati i kao pokajanje i vera. Kao što čitamo u  evanđelju po Marku 1:14-15: „Isus ode u Galileju. Propovedao je Božije evanđelje i govorio: Došao je čas! Približilo se Božije carstvo! Pokajte se i poverujte u evanđelje!“ (uporedite Matej 4:17). Radosnu vest o povratku iz izgnanstva objavio je Isaija, a u radosnoj vesti o ispunjenju Božijih obećanja o spasenju uživaće samo oni koji se pokaju od greha i veruju evanđelje.

Evanđelje se gradi oko smrti i vaskrsenja Isusa Hrista, jer njegovo stradanje i vaskrsenje dominira pričom u sva tri sinoptička evanđelja. To je vrhunac priče! Nema carstva bez krsta. Isus je došao da „spase svoj narod od njihovih greha“ (Matej 1:21), a to spasenje je realizovano samo kroz njegovu smrt za njih. „Dao je život kao otkupninu za mnoge“ (Matej 20:28; uporedite Marko 10:45). Neki govore o carstvu, ali malo govore o obraćenju, a čak i brz pogled na sinoptička evanđelja pokazuje da je obraćenje od temeljne važnosti. Čovek ne može da uđe u carstvo bez obraćenja (uporedite Marko 10:17-31).

Obraćenje u evanđelju po Jovanu

Da je obraćenje u centru očigledno je i u evanđelju po Jovanu. Jovan je napisao evanđelje “da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da, verujući, imate život u njegovom imenu“ (Jovan 20:31). Jovan koristi glagol „verovati“ 98 puta u evanđelju, podvlačeći važnost te teme. Verovanje kod Jovana nije pasivna stvar. Jovan koristi nekoliko različitih termina da prenese dubinu i aktivnost vere: verovati je kao jesti, piti, videti, čuti, boraviti, doći, ući, primiti i poslušati. Radikalna priroda obraćenja izražena je kroz različite glagole koje Jovan koristi da opiše šta znači verovati da Isus jeste Hristos. Obraćenje je, dakle, samo srce poruke evanđelja po Jovanu. Večni život (život u vremenu koje će doći) pripada onima koji veruju da je Isus „jagnje Božije, koje uze na sebe grehe sveta“ (Jovan 1:29). Drugim rečima, samo oni koji su obraćeni uživaju u večnom životu.

Obraćenje i carstvo u Delima apostolskim

Jasno je da obraćenje igra centralnu ulogu u evanđeljima, a isto možemo da zaključimo i iz Dela apostolskih. U Delima nalazimo nekoliko propovedi u kojima je evanđelje objašnjeno slušaocima (na primer u Delima 2:14-41; 3:11-26; 13:16-41). Oni koji slušaju se često pozivaju na pokajanje (Dela 2:38; 3:19; 8:22; 17:30; 26:20), što se definiše i kao „okretanje“ Bogu (Dela 3:19; 9:35, 40; 11:21; 14:15; 15:19; 26:18, 20; 28:27). Poruka evanđelja uključuje i hitan poziv da se čovek okrene od greha i starog života. Istovremeno, oni koji čuju radosnu vest pozivaju se da veruju i praktično pokažu veru (Dela 16:31; 26:18). Reč „verovanje“ u Delima se koristi skoro 30 puta kada se opisuju hrišćani, što pokazuje da je vera karakteristika onih koji pripadaju Hristu.

Nije iznenađujuće što obraćenje igra veliku ulogu u Delima jer beleži širenje evanđelja od Jerusalima do Rima (Dela 1:8; uporedite i 1:6; 14:22). Treba primetiti da je carstvo Božije takođe glavna tema Dela. Uokviruje knjigu na početku (Dela 1:3) i na kraju (Dela 28:31). Pavle je propovedao o carstvu u Rimu (Dela 20:35; 28:23, 31), a Filip je „propovedao evanđelje o Božijem carstvu i o imenu Isusa Hrista“ (Dela 8:12), pokazujući da je u centru carstva evanđelje. Evanđelje je objavljeno slušaocima, kao što smo već videli, da se pokaju i veruju. Dakle, imamo još jedan dokaz da je obraćenje temelj za objavljivanje carstva. Vraćanje sveta pod Božiju vlast je slavna nada vernika, ali samo oni koji su se pokajali i veruju će uživati u novom svetu koji dolazi. Oni koji neće da veruju, kako Dela često naglašavaju, biće osuđeni.

Obraćenje kod Pavla

Pavle ne koristi izraz carstvo Božije često, ali njegov eshatološki pogled je poznat i u skladu je sa eshatološkim karakterom carstva. Kao i u evanđeljima on objavljuje eshatologiju koja već jeste i još nije. Većina stručnjaka se slaže da su vera i pokajanje ključne teme u Pavlovim poslanicama. Pavle često uči da se opravdanje i spasenje dobijaju samo verom (uporedite Rimlj. 3:21-4:25; 9:30-10:17; 1.Kor. 15:1-4; Gal. 2:16-4:7; Ef. 2:8-9; Fil. 3:2-11). On ne koristi reč pokajanje često, ali nije ni odsutna (na primer, Rimlj. 2:4; 2.Kor. 3:16; 1.Sol. 1:9; 2.Tim. 2:25). Pavle koristi dosta izraza za spasonosno Božije delo u Hristu uključujući spasenje, opravdanje, otkupljenje, pomirenje, usinjenje, smirenje itd. Spasonosno Božije delo u Hristu je bez pogovora, centralno u Pavlovoj teologiji, ali spasenje je za one koji veruju, za one koji su obraćeni.

Pavle kaže da vernici jedva čekaju povratak Isusa Hrista i novo stvorenje (Rimlj. 8:18-25; 1.Sol. 4:13-5:11; 2.Sol. 1:10), a samo oni koji su obraćeni će biti deo novog stvorenja koje nastaje. Dakle, Pavle se intenzivno trudi da širi evanđelje među paganima (Kol. 1:24-2:5), teži ka tome da evanđelje kaže onima koji ga nikad nisu čuli (Rimlj. 15:22-29) kako bi bili u krugu spasenih.

Obraćenje u opštim poslanicama

Ostale poslanice u Novom zavetu su pisane radi određenih situacija. Ipak, važnost obraćenja se jasno iskazuje ili se podrazumeva. Na primer, u poslanici Jevrejima vidimo da će samo oni koji veruju i poslušaju ući u odmor na kraju vremena (Jevr. 3:18, 19; 4:3; 11:1-40). Jakova često pogrešno razumeju, ali pravilno ga tumače kad uči o veri koja vodi u pokajanje i koja je neophodna za opravdanje (Jakov 2:14-26). I Petar nas uči da je spasenje po veri (1. Petr. 1:5; 2. Petr. 1:1), a 1. Jovanova je napisana da uveri one koji veruju da imaju večni život (1. Jovanova 5:13).

Obraćenje u Otkrivenju

Otkrivenje je kulminacija priče. Uverava vernike da ćemo se naći u Božijem carstvu koje je već došlo u Isusu Hristu. Oni koji čine zlo i sarađuju sa zveri biće zauvek osuđeni, ali oni koji istraju do kraja ući će u nebeski grad, novi Jerusalim. Otkrivenje podvlači da će samo oni koji se pokaju (Otk. 2:5, 16, 21, 22; 3:3, 19; 9:20, 21; 16:9, 11) naći život.

NIJE CENTRALNA TEMA, ALI JE TEMELJ CELE PRIČE

Da sumiramo: obraćenje nije centralna tema Svetog pisma. Vernici su tu da proslave Boga i uživaju u njemu zauvek. Mi u njemu uživamo i slavimo ga i na ovom svetu i na onom koji će doći.

Ali obraćenje je temeljno i temelj je cele priče, jer će samo oni koji su obraćeni uživati u novom stvorenju. Ljudi se moraju okrenuti od greha ka Bogu da bi se spasili. Moraju se pokajati za grehe i verovati evanđelje Isusa Hrista koji je razapet i vaskrsao. Slaba je uteha poslednjeg dana to što je neko malo ili čak mnogo doprineo da ovaj svet bude bolji (mada je korisno), ako nije obraćen.

Ovo je drugi deo dvodelne biblijske teologije o obraćenju. Kliknite ovde za prvi deo.

Ovaj članak je originalno preveden i objavljen od strane Hriscansko Udruzenje Projekat Timotej. Posetite njihovu web-stranicu kako biste našli slične izvore.