NIKO NE DOBIJA CRKVU KAKVU ŽELI

Proteklih par dana sam manje-više bio prikovan za krevet. Za mene je to retkost, pošto imam 27 godina i zdrav sam. Ali imam degenerativni disk u donjem delu leđa koji se povremeno aktivira.

Što se tiče fizičkih nevolja, ovo je milosrdno mala nevolja. To je ništa u poređenju sa kancerom sa kojim se jedan član moje crkve suočava, ili iscrpljujućim uslovima sa kojima se drugi članovi bore. Ali, ipak mi je uništilo planove za narednih nedelju dana. Morao sam da propustim čas, da odložim proslavu godišnjice braka sa mojom ženom, i da cele večeri ležim u krevetu, umesto da se igram sa mojom decom.

U svemu tome, Bog me je učio lekcijama koje posebno nisam želeo da naučim. On me uči da ne pretvaram frustraciju u teške reči prema svojoj ženi, da ne brinem o tome kako bi se ovo stanje moglo odvijati u narednim decenijama, i da znam koliko zapravo zavisim od njega.

Nisam želeo da naučim ove lekcije ove nedelje, ali Bog zna da su mi potrebne. Uveren sam da je to makar jedan razlog zbog kog mi nije dao nedelju kakvu sam ja želeo.

Sugerisaću da ovde postoji pouka za život u crkvi. Iskreno rečeno, niko ne dobija crkvu kakvu on želi.

Možda ne možete doneti kontrolnu listu i tabelu kada se pojavite u crkvi, ali svi donosimo listu želja. Možda želite određenu vrstu muzike, određeno iskustvo u bogosluženju. Možda želite propovednika koji može da zaroni milju duboko u dva stiha Poslanice Rimljanima. Možda želite harizmatične, ekstrovertne vođe koji se mogu povezati sa bilo kim i koji uvek znaju šta da kažu.

Šta god je na tvojoj listi, ja mogu da garantujem ovo: nije sve ono što je na vašoj listi i na Božijoj listi.

Uglavnom, mislim da vi imate mišljenja koja nadilaze Božiju otkrivenu volju. Jedan propovednik kojeg ja jako poštujem je poznat po tome što kaže: „Ja nemam mišljenja, ja samo verujem Bibliji“. Dopada mi se taj duh, ali to je nemoguće. Da li biste radije pojeli hamburger ili goveđi gulaš? Da li biste radije pevali „Moćna tvrđa“ ili „10.000 razloga“? U svakom slučaju, vi imate mišljenje, a teško ćete mi reći stih za to.

Ali, postoji još jedan smisao u kom vaš spisak za crkvu neće uvek odgovarati Božijem: Bog je otkrio svoju volju u Pismu, ali nijedna crkva to ne ispunjava savršeno. Nijedna crkva nije toliko zdrava i sveta kao što je Božija reč poziva da bude. Svaka crkva je u procesu. Ponekad vas čak i dobra glad da budete deo zrele i napredne crkve može voditi do toga da budete nestrpljivi sa nezrelošću i borbama svoje zajednice.

Bog je otkrio šta je ono što crkve treba da budu i šta treba da čine. Crkve treba da budu vođene brojnim pobožnim ljudima koji napasaju stado i propovedaju Božiju reč (1. Timoteju 3:1-7; 2. Timoteju 4:1-5). Šta treba da uradite ako ste u crkvi bez starešina u množini? Odgovori su beskrajni kao što i variraju u svakoj stvarnoj situaciji. Ali jedna od opcija za tebe je da uteloviš u sebe nešto od Božije strpljivosti prema njegovom nesavršenom narodu.

Ako Bog može strpljivo da podnosi svoj narod u njegovoj nezrelosti i neuspehu u poštovanju njegovih smernica, možete i vi. Ako ste na uticajnom položaju, primenite taj uticaj ponizno i mudro. Ali šta god da radite, ne dozvolite da se vaša dobra želja da se vaša crkva povinuje Pismu pretvori u frustraciju ili ogorčenje.

Niko – tako je, niko – ne dobija crkvu kakvu želi. Svi mi imamo mišljenje, sklonosti, a ponekad čak i ubeđenja koja se neće savršeno podudarati sa bilo kojim stvarnim skupom Božijeg naroda. Svi ćemo morati da stavimo interese drugih pre svojih, i da žrtvujemo ono što želimo radi onoga što je potrebno celom telu.

Na neki način, to je suština života u crkvi. Bog nas je učinio udovima tela, da bismo mogli da naučimo da se brinemo o telu (1. Korinćanima 12:12-27). Bog nas je načinio saradncima u Evanđelju, kako bismo oslikali Evanđelje stavljajući druge ispred sebe (Filipljanima 2:3-4). Hrist je ostavio svoja prava da bi nam služio, i to je ono što i vi činite svaki put kada žrtvujete svoje preferencije da biste podstakli rast tela.

Stavljanje drugih ispred tebe će te koštati. U kulturi zasićenoj konzumerizmom i u gradovima sa švedskim stolom crkvenih opcija, poslednja stvar koju obično želimo da učinimo jeste da žrtvujemo naše preferencije. Ali, Evanđelje nas upravo na to poziva.

Recimo da vaša crkva peva pesmu koja vam se stvarno ne sviđa. Reči ove pesme su pravoverne, ali vi pravite grimase zbog melodije i tona. Umesto da se zlobno nasmešite, posegnite duboko i prihvatite je. Postoje šanse da neki član vaše crkve voli tu pesmu. Ohrabrite tog člana, ko god da je, obraćajući mu se tom posebnom himnom ili duhovnom pesmom (Kološanima 3:16-17).

Steknite naviku da se odreknete svojih preferencija, kako biste se držali onoga što je dobro za celo telo. Vežbajte svoje srce, um, jezik i ruke da trče u koloseku Evanđelja koji vodi u odustajanje od onoga što je moje, kako bi drugi stekli.

Bog vam možda neće dati crkvu kakvu želite, ali on je više nego sposoban da vam da crkvu kakva vam treba. Stoga, pogledajte oko sebe. Možda vam je već dao.

Ovaj članak je originalno preveden i objavljen od strane Hriscansko Udruzenje Projekat Timotej. Posetite njihovu web-stranicu kako biste našli slične izvore.