O 9Marks
O 9MARKS
Misija
Organizacija “9Marks” postoji da bi opremila crkvene vođe biblijskom vizijom i praktičnim resursima za pokazivanje Božje slave različitim narodima kroz zdrave crkve.
Istorija
Koreni ove organizacije su u pastirskom radu Marka Devera i Meta Šmakera u Baptističkoj crkvi na Kapitol hilu u Vašingtonu. Pastva crkve se tokom više decenija smanjivala kada su Mark (pastor) i Met (administrator/starešina) počeli da je reformišu ranih 1990-ih godina. Njih dvojica nisu primenila konvencionalnu mudrost iz literature o rastu crkve, koja bi podrazumevala sprovođenje anketa, započinjanje novih programa ili negovanje prave kulture. Jednostavno su otvorili Sveto pismo. Mark je propovedao, a obojica su se posvetila strukturisanju crkve zasnovanom na Svetom pismu.
Knjiga
Na Metov podsticaj, Mark je napisao samoizdatu knjižicu “9 odlika zdrave crkve”, koja je nekoliko godina kasnije prerasla u knjigu “Devet odlika zdrave crkve” koju je objavio izdavač Krosvej (Crossway). Kako je sve više pastora smatralo da su diskusije koje su započeli Mark i Met korisne, kasnih 1990-ih iznikla je organizacija, koja je od tada malo po malo rasla.
Organizacija
9Marks veruje da je lokalna crkva središnja tačka Božjeg plana da pokaže svoju slavu različitim narodima i da je Biblija dovoljna za život crkve. Stoga, kao organizacija smo usredsređeni na crkvu, Sveto pismo i pastora. Vrednujemo višezvučje mišljenja i stilova, kao i saradnju sa istomišljenicima. Nadamo se da ćemo nastaviti da rastemo u poznavanju Božje reči i njenoj primeni na lokalnu zajednicu. Nameravamo da distribuiramo naše sadržaje koristeći već postojeća mesta okupljanja, platforme i institucije, a ne da stvaramo nove.
Devet odlika zdrave crkve su: (1) ekspozicijsko propovedanje, (2) biblijska teologija, (3) biblijsko shvatanje Dobre vesti, (4) biblijsko shvatanje obraćenja, (5) biblijsko shvatanje evangelizacije, (6) biblijsko shvatanje crkvenog članstva, (7) biblijska crkvena disciplina, (8) biblijsko učeništvo i rast i (9) biblijsko crkveno vođstvo. Ovde se ne radi samo o stvarima koje su neophodne za izgradnju zdravih crkava – radi se o devet praksi koje mnoge crkve danas zanemaruju i koje je neophodno opet istaći.
Misija 9Marks
9Marks postoji da bismo opremili crkvene vođe biblijskom vizijom i praktičnim resursima za pokazivanje Božje slave različitim narodima kroz zdrave crkve. S tim ciljem, želimo da vidimo crkve koje odlikuje ovih devet znakova zdravlja:
9 odlika zdrave crkve
1. Ekspozicijsko propovedanje
Šta je to?
Ekspozicijska propoved pronalazi glavnu poentu odeljka iz Svetog pisma i pravi od nje glavnu poentu propovedi, koju primenjuje na život u današnjem kontekstu.
Gde se to nalazi u Bibliji?
- Prema Svetom pismu, Bog postiže ono što želi da postigne kroz govor (vidi 1. Mojsijevu 1:3, Isaiju 55:10-11, Dela 12:24). To znači da propovednici moraju da propovedaju ono što Bog kaže, ukoliko žele da njihove propovedi budu ispunjene njegovom silom.
- Biblija sadrži mnogo primera ovakve vrste propovedanja i naučavanja: levitski sveštenici su podučavali Zakon (5. Mojsijeva 33:10), Jezdra i leviti su čitali Zakon i davali smisao (Nemija 8:8), a Petar i apostoli su izlagali iz Svetog pisma i podsticali svoje slušaoce da odgovore na to pokajanjem i verom (Dela 2:14-41, 13:16-47).
- Nasuprot tome, Bog osuđuje one koji “govore viđenja iz svoga srca, a ne iz usta Gospodnjih” (Jeremija 23:16, 18, 21-22).
Zašto je ovo važno?
Ekspozicijsko propovedanje je važno jer upravo Božja reč donosi osudu, vodi u obraćenje, izgrađuje i posvećuje Božji narod (Jevrejima 4:12; 1. Petrova 1:23; 1. Solunjanima 2:13; Jovan 17:17). Propovedanje u kojem je glavna poenta teksta takođe i glavna poenta propovedi omogućava da Božji, a ne propovednikov plan, upravlja crkvom.
2. Biblijska teologija
Šta je to?
Biblijska teologija je zdrava doktrina; to su ispravna razmišljanja o Bogu; to je verovanje koje je u skladu sa Svetim pismom.
Gde se to nalazi u Bibliji?
- Celokupna Biblija podučava zdravu doktrinu.
- Mnoge knjige iz Novog zaveta, kao što Pavlove poslanice Rimljanima i Efescima, obilno su ispunjene bogatim doktrinarnim učenjem (vidi Rimljanima 1-11 i Efescima 1-3).
- Pisci Novog zaveta često tvrde da je zdrava doktrina ključna za zdrave hrišćane i zdrave crkve (vidi 1. Timoteju 1:5, 2. Jovanovu 1-6 i Titu 2:1-10).
Zašto je ovo važno?
Biblijska teologija je ključna za:
- Evangelizaciju. Evanđenje je doktrina. Stoga je zdrava doktrina neophodna za evangelizaciju.
- Učeništvo. Isus se molio: “Posveti ih sebi istinom. Tvoja reč je istina” (Jovan 17:17). Hrišćani rastu učeći i živeći u svetlu istine – drugim rečima, kroz zdravu doktrinu.
- Zajedništvo. Prema Novom zavetu, jedino istinsko zajedništvo je zajedništvo u istini (1. Jovanova 1:1-4; 2. Jovanova 10-11).
- Slavljenje. Slaviti Boga podrazumeva objavljivati njegova slavna dela (1. Petrova 2:9-10) i slaviti ga zbog toga ko on jeste (Psalam 29:2). Pravo slavlenje je odgovor na zdravu doktrinu.
3. Biblijsko shvatanje evanđelja
Šta je to?
Dobra vest je:
- Da nas je jedan jedini Bog koji je sveti stvorio po svom liku da bismo ga poznavali (1. Mojsijeva 1:26-28).
- Ali mi smo zgrešili i odvojili smo se od njega (1. Mojsijeva 3; Rimljanima 3:23).
- U njegovoj velikoj ljubavi, Bog je postao čovek u Hristu, živeo je savršenim životom i umro je na krstu, čime je ispunio Zakon i preuzeo na sebe kaznu za grehe svih onih koji će se ikad okrenuti od svojih greha i pouzdati u njega (Jovan 1:14; Jevrejima 7:26; Rimljanima 3:21-26, 5:12-21).
- Vasrkrsao je iz mrtvih, pokazujući da je Bog prihvatio Hristovu žrtvu i da je Božji gnev prema nama pokriven (Dela 2:24, Rimljanima 4:25).
- Sada nas on poziva da se pokajemo za naše grehe i pouzdamo samo u Hrista za naše oproštenje (Dela 17:30, Jovan 1:12). Ako se pokajemo za naše grehe i pouzdamo u Hrista, bićemo nanovo rođeni u nov život, večni život sa Bogom (Jovan 3:16).
- On sabira k sebi jedan novi narod od svih onih koji se pokoravaju Hristu kao Gospodu (Matej 16:15-19; Efescima 2:11-19).
Gde se to nalazi u Bibliji?
Rimljanima 1-4 sadrži jednu od najpotpunijih ekspozicija evanđelja u celom Svetom pismu, a u 1. Korinćanima 15:1-4 nalazi se jezgrovit sažetak evanđelja.
Zašto je ovo važno?
- Biblijsko shvatanje evanđelja je važno jer je evanđelje Božja sila na spasenje svakome ko veruje i to je jedini način na koji se grešni ljudi mogu izmiriti sa svetim Bogom.
- Pored toga, sve u crkvi proizilazi iz njenog shvatanja evanđelja, bez obzira na to da li se radi o propovedanju, savetovanju, učeništvu, muzici, evangelizaciji, misijskom radu i sl.
4. Biblijsko shvatanje obraćenja
Šta je to?
Biblijsko shvatanje obraćenja prepoznaje i ono što Bog čini i ono što čovek čini u spasenju. U činu obraćenja Bog:
- daje život mrtvima (Efescima 2:5)
- daje vid slepima (2. Korinćanima 4:3-6)
- i daje darove vere i pokajanja (Filipljanima 1:29; Dela 11:18).
A u činu obraćenja čovek se:
- kaje za grehe (Marko 1:15; Dela 3:19)
- i veruje u Isusa (Jovan 3:16; Rimljanima 3:21-26).
Biblijsko shvatanje obraćenja priznaje da samo Bog može da spase, a da spasava ljude tako što im omogućava da odgovore na poruku evanđelja kroz pokajanje za grehe i pouzdanje u Hrista.
Gde se to nalazi u Bibliji?
- Isus je pozvao ljude da se pokaju i poveruju u njega (Marko 1:15). Rekao je da oni koji se nanovo ne rode ne mogu ući u nebesko carstvo (Jovan 3:1-8).
- U Delima apostolskim apostoli pozivaju ljude da se odvrate od svojih grehova i da se pouzdaju u Hrista (Dela 2:38, 3:19-20, 10:43, 13:38-39, 16:31, 17:30).
- Mnoge poslanice opisuju i našu potrebu da se pokajemo i poverujemo u Hrista i Božije natprirodno delo koje je neophodno da bismo to postigli (Rimljanima 6:1-23; 1. Korinćanima 2:14-15; 2. Korinćanima 4:3-6; Efescima 2:1-10; 1. Solunjanima 1:9-10; 2. Timoteju 2:25-26).
Zašto je ovo važno?
Biblijsko shvatanje obraćenja je važno za crkve zato što:
- razjašnjava kako crkve treba da opominju nehrišćane – treba da ih pozivaju da se pokaju za grehe i pouzdaju u Hrista.
- podseća crkve da se moraju osloniti na Boga u svim poduhvatima vezanim za evangelizaciju – samo On može dati novi duhovni život.
- uči crkve da održavaju jasnu razliku između sebe i sveta.
- Životi članova crkve treba da budu obeleženi plodovima obraćenja;
- Crkve treba da omoguće krštenje i Večeru Gospodnju samo onima koji pokazuju znake obraćenja.
Crkve treba da evangeliziraju i poučavaju o hrišćanskom životu na takav način da se stalno naglašava radikalna priroda obraćenja.
5. Biblijsko shvatanje evangelizacije
Šta je to?
Evangelizacija jednostavno podrazumeva saopštavanje nehrišćanima dobre vesti o onome šta je Isus Hristos učinio da spase grešnike i podsticanje nehrišćana da se pokaju i uzveruju. Da biste evangelizirali na biblijski način morate:
- Propovedati celo evanđelje, čak i tešku vest o Božjem gnevu prema našem grehu.
- Pozivati ljude da se pokaju za njihove grehe i da se pouzdaju u Hrista.
- Jasno staviti do znanja da vera u Hrista ima visoku cenu, ali da je vredna toga.
Gde se to nalazi u Bibliji?
Sveto pismo sadrži i učenja o evangelizaciji (Matej 28:19-20; Rimljanima 10:14-17; 1. Petrova 3:15-16) i primere evangelizacionih propovedi (vidi Dela 2:14-41, 3:12-26, 13:16-49, 17:22-31). Štaviše, svaki put kada Sveto pismo pominje evanđelje, uči nas da treba da učestvujemo u evangelizaciji (npr. vidi Rimljanima 1-4 i 1. Korinćanima 15:1-4).
Zašto je ovo važno?
- Ako crkva ima nebiblijsko shvatanje evanđelja, onda ona ne evangelizira, evangelizira na način koji dovodi u zabludu ili je manipulativan, ili deli poruku koja u stvari nije evanđelje.
- Nasuprot tome, biblijsko shvatanje evangelizacije razjašnjava našu ulogu u misiji koju je Bog dao crkvi: treba da propovedamo dobru vest o tome šta je Hristos učinio i da se molimo da Bog podstakne ljude da u to poveruju.
6. Crkveno članstvo
Šta je to?
Prema Svetom pismu, crkveno članstvo je obaveza koju svaki hrišćanin treba da preuzme, a podrazumeva odlazak u crkvu, iskazivanje ljubavi, služenje i potčinjavanje lokalnoj crkvi.
Gde se to nalazi u Bibliji?
- Tokom starozavetne istorije, Bog je pravio jasnu razliku između njegovog naroda i sveta (vidi 3. Mojsijevu 13:46, 4. Mojsijevu 5:3, 5. Mojsijevu 7:3).
- Hristos kaže da ulazak u Carstvo Božje znači biti vezan za crkvu “na zemlji” (Matej 16:16-19; 18:17-19). Gde vidimo crkvu na zemlji? U lokalnoj crkvi.
- Novi zavet izričito govori o tome da su neki ljudi unutar crkve, dok su neki izvan nje (1. Korinćanima 5:12-13). To podrazumeva mnogo više od ležernog povezivanja.
- Crkva u Korintu sastojala se od određenog broja vernika, tako da je Pavle mogao da govori o ukoru koji daje većina njih (2. Korinćanima 2:6).
- Ne samo da Novi zavet govori o realnosti članstva u crkvi, nego je na desetine uputstava o tome kako ljudi treba da se odnose jedni prema drugima napisano lokalnim crkvama, što nam pomaže da razumemo kako crkveno članstvo treba da izgleda u praksi.
Zašto je ovo važno?
Biblijsko crkveno članstvo je važno jer crkva svedoči svetu o Bogu. Ona prikazuje njegovu slavu. Dakle, kroz crkveno članstvo nehrišćani treba da vide u životima ljudi koje je Bog promenio da je Bog svet i milostiv i da njegovo evanđelje ima moć da spase i da preobrazi grešnike.
7. Crkvena disciplina
Šta je to?
- U najširem smislu, crkvena disciplina podrazumeva sve što crkva čini da bi mogla svojim članovima u njihovoj težnji ka svetosti i borbi protiv greha. Propovedanje, podučavanje, molitva, zajedničko slavljenje, odnosi odgovornosti i božanski nadzor od strane pastora i starešina – sve ovo predstavlja različite oblike crkvene discipline.
- U užem smislu, crkvena disciplina je čin ispravljanja greha u životu tela Hristovog, uključujući i mogući poslednji korak isključivanja osobe koja se izjašnjava kao hrišćanin iz članstva u crkvi i iz učestvovanja u Večeri Gospodnjoj zbog ozbiljnog greha za koji se nije pokajala (vidi Mateja 18:15-20, 1. Korinćanima 5:1-13).
Gde se to nalazi u Bibliji?
- Novi zavet zahteva da postoji korektivna disciplina (isključivanje grešnika koji se ne kaju za grehe iz zajedništva crkve) u odeljcima kao što su: Matej 18:15-17, 1. Korinćanima 5:1-13, 2. Korinćanima 2:6 i 2. Solunjanima 3:6-15.
- Novi zavet govori o formativnoj disciplini (o našim naporima da zajedno rastemo u svetosti) u brojnim odeljcima o težnji ka svetosti i međusobnoj izgradnji u veri, kao što su Efescima 4:11-32 i Filipljanima 2:1-18.
Zašto je ovo važno?
Razmišljajte o crkvenoj disciplini kao o potpori koja pomaže drvetu da raste uspravno, kao o pomoćnim točkićima bicikla ili kao o beskonačnim satima uvežbavanja muzičara. Bez discipline ne bismo rasli onako kako Bog želi da rastemo. Uz disciplinu ćemo, Božjom blagodaću, doneti plod koji donosi mir i pravednost (Jevrejima 12:5-11).
8. Učeništvo
Šta je to?
Sveto pismo naučava da je živ hrišćanin hrišćanin koji raste (2. Petrova 1:8-10). Sveto pismo takođe naučava da ne učimo samo kroz podučavanje, nego i oponašanjem (1. Korinćanima 4:16; 11:1). Stoga crkve treba da podstiču svoje članove da rastu u svetosti i da pomažu i drugima u tome.
Gde je to u Bibliji?
- Petar je podsticao svoje čitaoce da rastu u milosti i poznanju Gospoda našeg i spasitelja Isusa Hrista (2. Petrova 3:18)
- Pavle je podsticao Efesce da rastu tako što će jedni drugima govoriti istinu u ljubavi (Efescima 4:15).
- Mnogi odeljci iz Svetog pisma nas upućuju na to da podražavamo pobožne vođe (Filipljanima 4:9; Jevrejima 13:7).
Suština je u tome da, prema Svetom pismu, svi hrišćani treba da rastu u Hristu, da se ugledaju na druge pobožne hrišćane i da podstiču druge da rastu u hristolikosti.
Zašto je ovo važno?
- Podsticanje biblijskog učeništva i rasta je važno jer niko od nas nije gotov proizvod. Dok ne umremo, svi mi hrišćani se borimo protiv greha i treba nam sva moguća pomoć u toj borbi.
- Ako crkva zanemari učeništvo i disciplinu ili naučava njihovu iskrivljenu, nebiblijsku verziju, to će obeshrabriti prave hrišćane i dati pogrešnu sigurnost lažnim hrišćanima. S druge strane, ako crkva neguje kulturu hrišćanskog učeništva i rasta, umnožiće nastojanja vernika da rastu u svetosti.
- Crkva koja ne raste u veri će na kraju dati nezdravo svedočanstvo svetu.
9. Vođstvo
Šta je to?
Biblija poučava da svaku lokalnu crkvu treba da vodi više pobožnih, kvalifikovanih ljudi koji se nazivaju starešinama.
Gde je to u Bibliji?
Pavle iznosi kvalifikacije za starešine u 1. Timoteju 3:1-7 i u Titu 1:5-9. Odlomci koji dokazuju da postoji više starešina u okviru jedne lokalne crkve uključuju: Dela 14:23, Dela 20:17, 1. Timoteju 4:14, 1. Timoteju 5:17 i Jakovljevu 5:14.
Zašto je ovo važno?
Bog daruje starešine crkvama da bi:
- napasali Božje jaganjce Božjom rečju (Jovan 21:15-17),
- vodili ovce (1. Timoteju 4:16; 1. Petrova 5:3, Jevrejima 13:7),
- i zaštitili ovce od napadača (Dela 20:27-29; 2. Timoteju 4:3-4; Titu 1:9),
- dok štite i sebe i crkvu kroz mudrost njihovog mnoštva (Priče Solomonove 11:14; 24:6).
Šta je suština? Biblijsko crkveno vođstvo je važno jer se bez njega Božji narod može uporediti sa ovcama bez pastira.
+++
Zašto postoji 9Marks?
Isuviše mnogo pastora je naučilo da definiše “uspeh” na osnovu statističkih podataka i emocionalnih uspona. 9Marks postoji da bismo pomogli crkvenim vođama da definišu uspeh kao vernost Bogu, njegovoj Reči i njegovom narodu.
Pohvalno je što mnogi od tih pastora nisu zainteresovani za brojke zarad brojki. Žele da dosegnu što više ljudi dobrom vešću hrišćanstva. Problem je u tome što počinju da restrukturiraju zajednički život u crkvi oko dosezanja novih vernika. Dosezanje postaje najbitnije.
Različiti modeli
Neki pokušavaju da privuku svet crkvenim programima i evangelizacijom od vrata do vrata. Završavaju svoje propovedi pozivajući ljude da “istupe napred” – “Isus žudi za ličnim odnosom sa tobom, zato ga pozovi u tvoje srce.”
Drugi sve grade oko ideje da treba da budu prijemčivi za nehrišćane ili one koji traže Boga. Uklanjaju crkvene kulturne barijere i obraćaju se potrebama koje ljudi osećaju, kao što su potreba za međuljudskim odnosima, ispunjenošću i svrhom.
Treći pak naglašavaju potrebu da se iz crkava izbaci priča o granicama i da ona treba da se “utelovi” u kulturu. I zato: preselite se u centar zbivanja. Uključite se u umetnički rad, povežite sa školama i sa narodnim kuhinjama. Promenite kulturu. Služite i donosite isceljenje.
Glavno pitanje
Problem je u tome što zagovornici sva tri modela često kreću od sekundarnog pitanja: „Kako možemo da dosegnemo svet?“ To je dobro pitanje, ali nije glavno. Prvo, glavno pitanje je: “Kako kao Božji narod možemo da budemo verni Bogu?” Deo te vernosti podrazumeva da težimo da dosegnemo svet, međutim vernost u osnovi podrazumeva slušati Boga i raditi sve što on zapoveda – “Učite ih da drže sve što sam vam zapovedio” (Matej 28:20).
9Marks predlaže da crkve počnu od vernosti Bogu, što nas dovodi do drugačijeg pristupa.
Verna crkva
Zamislite ovo: gomila ljudi se okupila u jednoj prostoriji. Neko ustane, otvori Bibliju i kaže: “Ovako govori Bog.” Objašnjava to. Crkva peva, moli se, oni dele hleb i vino i idu kući, uzbuđeni što mogu da podele Božju Reč s onima koji je nikad nisu čuli.
Da, to je zaista slika verne crkve.
Verna crkva? Pa to i ne zvuči marketinški osvešćeno. Nije li to otprilike jednako zanimljivo kao da gledate već posađeno seme?! Ipak, ima tu više od toga: reči dolaze u sili, Sveti Duh, duboko uverenje. Savest ljudi se menja iz korena. Menjaju se životi. Ljudi odlaze kući slaveći Boga tako što mrze greh, vole jedni druge i traže svoje bližnje.
Verna crkva je crkva koja sluša Boga i ponizna je, a to je privlačno na natprirodan način. Pravi razliku kao što to čini so i sija kao svetlost. Ljudi čak počinju da izgledaju kao… Božji sinovi i kćeri. Može li išta biti privlačnije od toga? A sve počinje od slušanja Boga.
Šta radi 9Marks?
U 9Marks pišemo knjige, članke i recenzije knjiga. Organizujemo konferencije, snimamo intervjue i konsultujemo se sa crkvenim vođama. Ukratko, činimo sve što možemo da pomognemo pastorima, budućim pastorima i članovima crkve da vide kako izgleda biblijska crkva i da preduzmu biblijske korake da postanu biblijska crkva.
Resursi 9Marks
Umesto da budu poduhvat jednog čoveka, 9Marks knjige, časopisi, podkasti, video snimci i drugi resursi su plod rada niza autora istomišljenika, koji imaju različite pozadine i veštine, ali i zajedničku strast da vide da Božja reč utiče na živote lokalnih crkava širom sveta. Mnogi naši autori i govornici žive širom sveta, pišu iz sopstvenih konteksta i kultura da bi potvrdili istinitost zajedničkih principa koji se ne menjaju.