NOVE IDEJE O USPEŠNOJ SLUŽBI

PIsac i teolog Dejvid Vels je u svojoj knjizi iz 1994. Bog u pustoši (God in Wasteland) izjavio da su „studenti teologije nezadovoljno trenutnim položajem crkve. Smatraju da je izgubila viziju i žele od nje više nego što im ona daje“. Međutim, nije dovoljno samo nezadovoljstvo, kao što se i sam Vels složio. Potrebno nam je nešto više. Moramo da učinimo crkvu onakvom kakva treba da bude. Šta je crkva po svojoj prirodi i suštini? Šta je to obeležava i čini posebnom?

ZDRAVSTVENI KARTON CRKVE

Hrišćani već dugo pričaju o „obeležjima crkve“. Do pojave Reformacije, tema crkve nije bila u centru široko raširenih zvaničnih teoloških rasprava. Pre 16. veka, crkva je više prihvatana zdravo za gotovo nego što se o njoj raspravljalo. Ona je bila tek sredstvo zadobijanja milosti, nešto što postoji kao osnova za ostatak teologije. Međutim, s pojavom radikalnih kritika Martina Lutera i ostalih u 16. veku, diskusija o samoj prirodi crkve postala je neizbežna. Kao što to jedan teolog objašnjava, „Reformacija je učinila da evanđelje, a ne crkva kao organizacija, postane ispit po kome se utvrđuje da li je neka crkva prava ili nije“ (Edmund Klauni, Crkva, 1995).

Godine 1530. Melanhton je sastavio Augzburšku konfesiju, koja u članu VII tvrdi: „Crkva je zajednica svetih u kojoj se verno uči evanđelje i Svete tajne se verno služe“. A da bi crkva imala takvo istinsko jedinstvo, dovoljno je da ima jedinstvenu veru kad je reč o poučavanju evanđelja i služenju Svetih tajni. Godine 1553. Tomas Kranmer je napisao Četrdeset dva člana engleske crkve, u kojima tvrdi da je „vidljiva Hristova crkva zajednica vernih ljudi u kojoj se propoveda čista Božja Reč i Svete tajne propisno služe“. Žan Kalvin u svom Nauku hrišćanske vere piše: „Gde god da vidimo da se Božja Reč čisto propoveda i sluša, a Svete tajne služe onako kako je to Hristos utvrdio, tu se, bez sumnje, nalazi i Božja crkva“.

Član 29 Belgijskog ispovedanja (1561) kaže: „Obeležja po kojima se prepoznaje prava crkva su sledeće: u njoj se propoveda čista doktrina evanđelja; u njoj se čisto služe Svete tajne koje je Hristos uspostavio; u njoj se disciplinovanjem kažnjava greh; ukratko, u njoj se sve čini u skladu sa čistom Božjom Rečju, odbacuje se sve što joj se protivi, a Isus Hristos je priznat kao jedina Glava crkve“.

STVARANJE I OČUVANJE CRKVE

U ova dva obeležja – objavljivanju evanđelja i izvršavanju Svetih tajni – vidimo i stvaranje i očuvanje crkve – izvor iz koga ističe Božja istina i prelepi sud koji je zahvata i čuva. Crkva se stvara ispravnim propovedanjem Reči, a održava i prepoznaje ispravnim sprovođenjem krštenja i pričesti (za ovo drugo obeležje se podrazumeva i postojanje discipline unutar crkve).

Naravno, nijedna crkva nije savršena. Ali, slava Bogu, mnogo nesavršene crkve su zdrave. Ipak, bojim se da je više onih koje nisu – čak i među onima koje u potpunosti potvrđuju Hristov božanski položaj i vrhovni autoritet Pisma. Devet obeležja, dakle, predstavljaju plan za obnavljanje biblijskog propovedanja i crkvenog vođstva u vreme kad previše zajednica čami u hrišćanstvu koje se samo tako zove, uz sav prateći pragmatizam i sitničavost. Previše crkava više nema svrhu da veliča Boga, već da jednostavno uveća članstvo, misleći da će takav cilj – kako god postignut – proslaviti Boga.

U društvu u kome se ljudi širom sveta sve više odriču hrišćanstva i u kome se evangelizacija često smatra netolerantnom ili je čak i zvanično klasifikovana kao zločin mržnje, naš svet se promenio. Kultura kojoj bi trebalo da se prilagodimo kako bi nas saslušala postala je toliko neraskidivo vezana s protivljenjem evanđelju da bi svaki pokušaj da joj se prilagodimo značio gubitak samog evanđelja. U ovo vreme potrebno je da ponovo čujemo Bibliju i stvorimo novi koncept uspešne službe, koja ne mora nužno odmah doneti plodove, ali mora da bude vidljivo verna Božjoj Reči.

POTREBAN NAM JE NOVI MODEL

Potreban nam je novi model crkve. Ipak, model koji nam treba je zapravo stari. Potrebne su nam crkve u kojima glavni pokazatelj uspeha neće biti očigledni rezultati, već očuvanje biblijske vernosti. Ovaj novi (stari) model crkve fokusiran je na dve osnovne potrebe naših crkava: propovedanje poruke i vođstvo učenika. Prvih pet „obeležja zdrave crkve“ (propovedanje iz biblijskih tekstova, biblijska teologija, biblijsko razumevanje evanđelja, biblijsko razumevanje obraćenja i biblijsko razumevanje evangelizacije) odražava težnju da se Božja Reč ispravno propoveda. Preostala četiri obeležja (članstvo u crkvi, disciplina u crkvi, težnja za stvaranjem učenika i rastom crkve i crkveno vođstvo) odnose se na pitanje ispravnog utvrđivanja granica i pokazatelja hrišćanskog identiteta, to jest, pokazuju nam kako da vodimo učenike.

Krajnji cilj i svrha svega ovoga je Božja slava, nakon što smo ga prikazali svetu. Tokom istorije, Bog je želeo da se obznani (npr. 2. Moj. 7:5; 5. Moj. 4:34-35; Ps. 22:21-22; Is. 49:22-23: Jezek. 20:34-38; Jov. 17-26). On je stvorio svet i sve što je učinio uradio je na svoju slavu. To je i ispravno i dobro. Mark Ros je to ovako opisao:

„Mi smo jedan od ključnih Božjih dokaza… Pavle se mnogo brinuo za crkvu [u Ef. 4:1-16], smatrajući da ona treba da prikaže Božju slavu i tako odbrani Božji karakter pred klevetom demonskog carstva, klevetom da nije vredno živeti za Boga… Bog je svojoj crkvi poverio slavu sopstvenog imena“.

Svi vi koji čitate ove reči – i crkvene vođe, i oni koji to nisu – stvoreni ste po Božjoj slici. Mi treba da budemo hodajuća „slika i prilika“ Božje moralne prirode i pravednog karaktera, njihov odraz koji posmatra ceo svemir – naročito u našem jedinstvu s Bogom posredstvom Hrista. Na ovo nas, dakle, Bog poziva i zato nas poziva. On nas zove da se udružimo s njim i međusobno u zajednicama, ne radi naše slave, već radi njegove.

*****

Reč izdavača: Ovaj članak je sačinjen od uređenih odlomaka iz uvoda u Devet obeležja zdrave crkve

Ovaj članak je originalno preveden i objavljen od strane Hriscansko Udruzenje Projekat Timotej. Posetite njihovu web-stranicu kako biste našli slične izvore.