Propovedanje i Teologija
BIBLIJSKI RAZLOG ZA EKSPOZICIJSKO PROPOVEDANJE
Šta je ekspozicijsko propovedanje? Propoved je ekspozicijska ako su njen sadržaj i namera kontrolisani sadržajem i namerom određenog odlomka Svetog pisma. Propovednik govori ono što odlomak (iz Biblije) kaže, i namerava da njegova propoved u njegovim slušaocima postigne upravo ono što Bog želi da postigne kroz odabrani odlomak njegove reči.
Propovedniče, zamisli Boga kako sedi u crkvi dok propovedaš. Kakav će mu biti izraz lica? Hoće li reći: „To uopšte nije ono na šta sam ciljao tim odlomkom.“ Ili će reći: „Da, to je upravo ono što sam nameravao.“
Biblijski razlog za ekspozicijsko propovedanje počinje vezom između dara koji je vazneti Hrist dao crkvi kada im je dao pastire-učitelje (Ef. 4:11) i biblijske naredbe pastirima-učiteljima da „propovedaju Reč“ (2 Tim. 4:2). Oni koji propovedaju treba da propovedaju iz Biblije.
Možda je najbolje mesto za početak pokazivanja legitimnosti poistovećivanja „propovedanja“ i „propovedanja Reči“ je knjiga Dela apostolskih. U Delima apostolskim, izraz „Božija reč“ je uobičajena skraćenica za srž apostolskog propovedanja. Na primer, u Delima 6:2 apostoli kažu: „Ne bi bilo pravo da mi zanemarimo Božiju reč“ (videti Dela 12:24; 13:5, 46; 17:13; 18 :11.) Fraza se takođe često pojavljuje kao „reč Gospodnja“ (8:25, 13:44; 15:35-36) i ne tako retko se skraćuje na „Reč“ (4:29; 8:4; 11:19). U Delima apostolskim postoji jasna i dosledna identifikacija između apostolske propovedi i izraza „Božija reč“.
Dok je srž apostolskog propovedanja bila dobra vest o pomirenju sa Bogom kroz Hrista Isusa, ta poruka je bila dostavljena i objašnjavana gotovo uvek pomoću izlaganja Starog zaveta. Dakle, propoved u novozavetnom vremenu je uključivala propovedanje „Božije reči“, a suštinska komponenta takvog propovedanja bilo je izlaganje Starog zaveta. Ovo nas opet dovodi do zaključka da Sveto pismo Starog zaveta mora biti uključeno u našu koncepciju „Reči“ koju treba propovedati, što je zaključak potvrđen i od strane direktnih (2. Tim. 3:16; Rim. 3:2 ) i indirektne tvrdnje (Rim. 15:4) Novog zaveta.
Dakle, ova „Reč“ je reč o Isusu, kao što je predviđeno u Starom zavetu i sada objašnjeno u apostolskom propovedanju. Ovo je reč koja se „izgovara“ (Dela 4:29), „objavljuje“ (13:5) i koja se „prima/prihvata“ (17:11) kao „Božija reč“. Ovu istu identifikaciju vidimo i u Pavlovim pismima. Bez oklevanja, on poruku koju objavljuje naziva „Božijom rečju“ (2. Kor. 2:17, 4:2; 1. Sol. 2:13) ili jednostavno „rečju“ (Gal. 6:6).
Čak i u kontekstu Pavlovog zaduženja Timoteju da „propoveda reč“ postoji potvrda ove identifikacije između „propovedanja“ i „propovedanja Božije reči“. Timotej bi odmah znao na kakvu „reč“ je Pavle mislio. Kao što Timotejeva biografija ističe, ta „reč“ je sigurno uključivala i „svete spise“ i apostolsku poruku — „Ali ti ostani u onome što si naučio i u šta si uveren, svestan od koga si naučio“ (2. Tim. 3:10-17).
Zaključak koji iz svega ovoga treba da izvučemo je da je „reč“ koju treba da propovedamo cela istina koja se sastoji od Starog zaveta i apostolskog učenja o Hristu – tj. Novog zaveta. Stoga je poistovećivanje „reči“ sa našom Biblijom prikladno. To treba da podučavaju oni koji su zaduženi da budu pastiri-učitelji. Naš posao je da objavimo „reč“ koju je Bog izgovorio, sačuvao u Svetom pismu i koju nam je poverio. Od ove reči zavisi duhovni život Božijeg naroda (5. Mojs. 8:3). Zato je mladi pastir zadužen da se „posveti javnom čitanju Pisma, bodrenju i poučavanju“ (1. Tim. 4:13). Ako ovaj zadatak važi i za pastire-učitelje danas, a važi, onda izvor svakog propovedanja treba da bude u potpunosti vezan za Bibliju.
Kako će ovo izgledati? Tokom pripreme jednog pastira za propoved, to će izgledati tako da taj pastir uzme određeni odlomak Božije reči i pažljivo ga proučava kako bi „ispravno postupao sa rečju istine“. Na propovedaonici će to izgledati kao slika koju vidimo u Nemiji 8:8: „Čitali su iz knjige… obrazlažući je i objašnjavajući smisao da bi narod razumeo šta se čita”. Bog je i nameravao i obećao da će iskoristiti ovu vrstu propovedanja da bi postigao jedan od svojih velikih ciljeva — okupljanje i izgrađivanje svog naroda.
Ovaj članak je originalno preveden i objavljen od strane Hriscansko Udruzenje Projekat Timotej. Posetite njihovu web-stranicu kako biste našli slične izvore.