Propovedanje i Teologija
5 zabluda evanđelja prosperiteta
Pre više od sto godina, obraćajući se tada najvećoj zajednici u hrišćanstvu, Čarls Sperdžen je rekao:
„Verujem da je anti-hrišćanski i nesveto da hrišćanin živi s ciljem da stekne bogatstvo. Reći ćete: Zar ne treba da se trudimo koliko možemo da zaradimo što više možemo? Možete. Ne sumnjam da ćete, radeći tako, možda služiti Božijoj svrsi. Ali, rekao sam da je život sa ciljem da se obogatite anti-hrišćanski.“ [1]
Tokom godina se, međutim, poruka u najvećim crkvama na svetu promenila. Zaista, danas se u mnogim zajednicama propoveda novo evanđelje. To evanđelje ima mnogo imena, na primer „izgovori i uzmi“, „kaži i zgrabi“, „zdravlje i bogatstvo“, „evanđelje prosperiteta“ i „teologija pozitivnog ispovedanja“.
Bez obzira na ime koje se koristi suština tog novog evanđelja je ista. Jednostavno rečeno to egocentrično evanđelje prosperiteta uči da Bog želi da svi vernici budu zdravi, materijalno bogati i srećni. Slušajte reči Roberta Tiltona, jednog od najpoznatijih govornika evanđelja prosperiteta: „Verujem da je Božija volja da svi napreduju jer ja to vidim u Reči, a ne zato što je neko drugi u tome uspeo. Ne gledam ja na ljude, nego na Boga koji mi daje moć da se obogatim.“ [2] Učitelji evanđelja prosperiteta ohrabruju sledbenike da se mole, čak i zahtevaju od Boga da im finansije cvetaju.
PET TEOLOŠKIH GREŠAKA EVANĐELJA PROSPERITETA
Nedavno smo Rasel Vudbridž i ja napisali knjigu Zdravlje, bogatstvo i sreća kako bi ispitali tvrdnje zagovornika evanđelja prosperiteta. [3] Knjiga je preobimna da bih je ovde prepričao, ali u ovom članku želim da prođem kroz pet doktrina koje smo pokrili u knjizi – doktrina koje evanđelje prosperiteta pogrešno predstavlja. Primećujući greške u ključnim doktrinama, nadam se da će čitaoci ovog članka jasno videti opasnosti evanđelja prosperiteta. Doktrine o kojima ću govoriti su Avramov zavet, otkupljenje, davanje, vera i molitva.
- Avramov zavet je sredstvo za traženje prava na materijalna dobra.
Prva greška koju ćemo razmatrati je to što evanđelje prosperiteta posmatra Avramov zavet kao sredstvo za traženje prava na materijalna dobra.
Avramov zavet s Bogom (1. Mojs. 12, 15, 17, 22) jedna je od teoloških osnova za evanđelje prosperiteta. Dobro je što teolozi prosperiteta prepoznaju da je toliki deo Svetog pisma ispunjenje tog zaveta, ali je loše što ne posmatraju taj zavet na stari način. Netačno gledaju na početak zaveta, a još značajnije, pogrešno gledaju na primenu zaveta.
Edvard Puson je najbolje objasnio kako gledaju na primenu Avramovog zaveta: „Hrišćani su Avramova duhovna deca i naslednici blagoslova vere… Avramovo nasledstvo se pre svega odnosi na materijalna prava.“ [4] Drugim rečima evanđelje prosperiteta uči da je primarna svrha Avramovog zaveta da ga Bog blagoslovi materijalno. Pošto su vernici Avramova duhovna deca, nasleđuju te finansijske blagoslove.
Učitelj prosperiteta Kenet Kopland je napisao: „Pošto je uspostavljen zavet, a zavet daje prosperitet, morate shvatiti da sad vama pripada prosperitet!“ [5]
Kako bi podržali ovu tvrdnju učitelji prosperiteta vole stih iz poslanice Galatima 3:14 koji kaže: „da Avramov blagoslov dođe u Hristu Isusu“. Zanimljivo je, međutim da učitelji prosperiteta ignorišu drugi deo stiha Galatima 3:14 koji kaže: „da posredstvom vere dobijemo obećanog Duha.“ U ovom stihu Pavle jasno podseća Galaćane na duhovni blagoslov spasenja, a ne materijalni blagoslov bogatstva.
- Isusovo otkupljenje prošireno je na „greh“ siromaštva.
Druga teološka zabluda evanđelja prosperiteta je pogrešno viđenje otkupljenja.
Teolog Ken Sarls piše da „evanđelje prosperiteta tvrdi da su nam otkupljenjem obezbeđeni i fizičko isceljenje i finansijski prosperitet.“ [6] To je dobro primetio iz komentara Keneta Koplanda da je „osnovni princip hrišćanstva da je Bog stavio naš greh, bol, bolesti, žalost, tugu i siromaštvo na Isusa na Golgoti.“ [7] ovakvo pogrešno razumevanje širine otkupljenja nastaje iz dve zablude koje zagovornici evanđelja prosperiteta imaju.
Prvo, mnogi koji se drže teologije prosperiteta u temelju pogrešno shvataju Hristov život. Na primer učitelj Džon Avancini je objavio: „Isus je imao lepu kuću, veliku kuću“. [8] „Isus je raspolagao velikim sumama novca“ [9], čak je „nosio odeću modnih dizajnera.“ [10] Nije teško videti kako takva izopačena slika Histovog života vodi do jednako izopačenog shvatanja Hristove smrti.
Druga greška koja vodi u zabludu o otkupljenju je pogrešno tumačenje 2. poslanice Korinćanima 8:9 koja kaže: „Jer, vi znate milost našega Gospoda Isusa Hrista – da je, iako bogat, radi vas postao siromašan, da se vi obogatite njegovim siromaštvom.“ Plitko čitanje ovog stiha može osobu da navede da Pavle ovde govori o uvećanju materijalnog bogatstva, ali čitanje u kontekstu otkriva da je Pavle ovde podučavao o baš suprotnom principu. Pavle je učio Korinćane: pošto je Hristos učinio mnogo za njih otkupivši ih, onda oni treba da se odreknu bogatstva u službi Spasitelju. Zato Pavle posle samo pet kratkih stihova podstiče Korinćane da daju bogatstvo za braću u potrebi, „neka sada vaš višak bude za njihovu oskudicu“ (2. Korinćanima 8:14).
- Hrišćani daju da bi dobili materijalnu kompenzaciju od Boga.
Treća greška evanđelja prosperiteta je da hrišćani treba da daju kako bi od Boga dobili materijalnu kompenzaciju. Jedna od najupadljivijih karakteristika teologa prosperiteta je opsesivno davanje. Učenicima evanđelja prosperiteta se govori da budu darežljivi i daju im vrlo pobožne izjave o tome kao: „Pravi prosperitet je sposobnost da koristimo Božiju silu da izađemo u susret potrebama čovečanstva u svakoj oblasti života.“ [11] I „Pozvani smo da finansiramo evanđelje da se širi po svetu“. [12] Ovakve izjave su naizgled za pohvalu, ali naglasak na davanju potiče od motiva koji su sve samo ne filantropski. Pokretačka sila koja stoji iza ovih učenja o davanju je ono što učitelj prosperiteta, Robert Tilton naziva „zakonom kompenzacije“. Prema tom zakonu, koji se navodno bazira na evanđelju po Marku 10:30, [13] hrišćani treba da budu darežljivi prema drugima jer kad daju, Bog im vrati mnogo više. To vodi u jedan krug prosperiteta koji se neprestano povećava.
Kako Glorija Kopland kaže: „Daj 10 dolara i dobićeš 1000, daj 1000 dolara i dobićeš 100.000. Ukratko, stih Marko 10:30 je jako dobra ponuda.“ [14] Očigledno je da je doktrina o davanju u evanđelju prosperiteta izgrađena na pogrešnim motivima. Isus je učenike učio da daju „ne očekujući ništa za uzvrat“ (Luka 10:35), a teolozi prosperiteta uče svoje učenike da daju jer će im se to višestruko vratiti.
- Vera je samo-stvorena duhovna sila koja vodi ka prosperitetu.
Četvrta zabluda teologije prosperiteta je učenje da je vera samo-stvorena duhovna sila koja vodi ka prosperitetu. Ortodoksno hrišćanstvo shvata da je vera poverenje u osobu Isusa Hrista, a učitelji prosperiteta zagovaraju drugačiju doktrinu. U knjizi Zakoni prosperiteta Kenet Kopland piše: „Vera je duhovna sila, duhovna energija. Ta sila vere čini da zakoni duhovnog sveta funkcionišu… Neki zakoni o prosperitetu su otkriveni u Božijoj Reči. Vera čini da oni funkcionišu.“ [15] Ovo je očigledno zabluda, a verovatno i jeretičko shvatanje vere.
Prema teologiji prosperiteta vera nije dar od Boga niti voljni akt gde je Bog u centru. Ona je duhovna sila koju ljudi stvaraju, a usmerena je ka Bogu. Svakako, bilo koja teologija koja smatra da je vera samo sredstvo da se stekne materijalna dobit, a ne opravdanje pred Bogom, mora se osuditi kao neadekvatna i kao zabluda.
- Molitva je alat kojim teramo Boga da nam podari prosperitet.
Na kraju, evanđelje prosperiteta tretira molitvu kao alat kojim teramo Boga da nam podari prosperitet. Propovednici prosperiteta često kažu: „Nemate jer ne molite“ (Jakov 4:2). Zagovornici evanđelja prosperiteta ohrabruju vernike da se mole za ličan uspeh u svim oblastima života. Kreflo Dolar piše: „Kad se molimo, verujemo da smo već primili to što se molimo i Bog nema izbora nego da nam ostvari molitve… To je ključno da biste ostvarili rezultate kao hrišćanin.“ [16]
Naravno da molitve za lični blagoslov nisu same po sebi pogrešne, ali evanđelje prosperiteta pogrešno prenaglašava da molitva treba da bude alat koji vernici koriste da nateraju Boga da im ispuni želje.
U teologiji prosperiteta čovek – a ne Bog – postaje fokus molitve. Zanimljivo je što propovednici prosperiteta ignorišu drugi deo Jakovljevog učenja o molitvi koji kaže: „Molite ali ne dobijate, jer iz rđavih pobuda molite – da biste to proćerdali u svojim nasladama“ (Jakov 4:3). Bog ne uslišava sebične zahteve koje ne proslavljaju njegovo ime.
Mi svakako treba da obznanimo naše zahteve Bogu (uporedite Filipljanima 4:6), ali evanđelje prosperiteta se toliko fokusira na čovečije želje da navodi ljude da moley sebične, plitke, površne molitve koje ne donose Bogu slavu. Šta više, kad se spoje sa doktrinom prosperiteta o veri, to učenje može da navede ljude da pokušaju da manipulišu Bogom kako bi dobili to što žele – što je zaludan zadatak. Ovo je daleko od molitve da bude Božija volja.
LAŽNO EVANĐELJE
U svetlu Svetog pisma, evanđelje prosperiteta je u temelju pogrešno. U suštini, evanđelje prosperiteta je lažno evanđelje zbog pogrešnog pogleda na odnos između Boga i čoveka. Jednostavno rečeno, ako je evanđelje prosperiteta istinito, milost je zastarela, Bog je nebitan, a čovek je mera svega. Bilo da govore o Avramovom zavetu, otkupljenju, davanju, veri ili molitvi, učitelji prosperiteta okreću odnos između Boga i čoveka u transakciju usluga za uslugu. Kako je Džejms R. Gof zabeležio: „Bog se svodi na kosmičkog potrčka koji ispunjava potrebe i želje svojih stvorenja.“ [17] To je sasvim neadekvatan i nebiblijski pogled na odnos između Boga i čoveka.
[1] Tom Karter, urednik, 2,200 Quotations from the Writings of Charles H. Spurgeon (2200 citata iz spisa Čarlsa H. Sperdžena) (Grand Rapids: Baker Book House, 1988.), 216. str.
[2] Robert Tilton, God’s Word about Prosperity (Božija Reč o prosperitetu) (Dalas, Teksas: Word of Faith Publications, 1983.), 6. str.
[3] Dejvid V. Džouns i Rasel S. Vudbridž, Health, Wealth, and Happiness: Has the Prosperity Gospel Overshadowed the Gospel of Christ? (Zdravlje, bogatstvo i sreća: Da li je evanđelje prosperiteta bacilo u senku Hristovo evanđelje?) (Grand Rapids: Kregel, 2010.).
[4] Edvard Puson, Spreading the Flame (Širenje plamena) (Grand Rapids: Zondervan, 1992.), 158. str.
[5] Kenet Kopland, The Laws of Prosperity (Zakoni prosperiteta) (Fort Vort, Teksas: Kenneth Copeland Publications, 1974.), 51. str.
[6] Ken L. Sarls, “A Theological Evaluation of the Prosperity Gospel,” („Teološka procena evanđelja prosperiteta“) Bibliotheca Sacra 143 (oktobar-decembar 1986.): 339. str.
[7] Kenet Kopland, The Troublemaker (Onaj koji pravi nevolju) (Fort Vort, Teksas: Kenneth Copeland Publications, 1996.), 6. str.
[8] Džon Avancini, “Believer’s Voice of Victory” („Glas pobede vernika“), program na TBN kanalu, 20. januara 1991. Citirano kod Henka Hanegrafa, Christianity in Crisis (Hrišćanstvo u krizi) (Eugene, OR: Harvest House, 1993.), 381. str.
[9] Isto, “Praise the Lord,” („Slava Gospodu“) program na TBN kanalu, 15. septembra 1988. Citirano kod Hanegrafa, 381. str.
[10] Avancini, “Believer’s Voice of Victory” („Glas pobede vernika“)
[11] Kenet Kopland, The Laws of Prosperity (Zakoni prosperiteta) 26. str.
[12] Glorija Kopland, God’s Will is Prosperity (Božija volja je prosperitet) (Fort Vort, Teksas: Kenneth Copeland Publications, 1973.), 45. str.
[13] Ostali stihovi na kojima se bazira „zakon kompenzacije“ su: Propovednik 11:1, 2. Korinćanima 9:6 i Galatima 6:7.
[14] Glorija Kopland, God’s Will (Božija volja), 54. str.
[15] Kenet Kopland, The Laws of Prosperity (Zakoni prosperiteta), 19. str.
[16] Kreflo Dolar, “Prayer: Your Path to Success” („Molitva: vaš put do uspeha“), 2. mart 2009., http://www.creflodollarministries.org/BibleStudy/Articles.aspx?id=329 (pristup od 30. oktobra 2013.).
[17] Džejms R. Gof mlađi, “The Faith That Claims,” („Vera koja zahteva“) Christianity Today, br. 34, februar 1990., 21. str.
Ovaj članak je originalno preveden i objavljen od strane Hriscansko Udruzenje Projekat Timotej. Posetite njihovu web-stranicu kako biste našli slične izvore.