Propovedajte ljudima koji ne znaju, sumnjaju i greše

Često čujem pitanje: „Kako da primenimo tekst u ekspozicijskoj propovedi?“

Iza ovog pitanja kriju se mnoge sumnjive pretpostavke. Onaj ko postavlja takvo pitanje se možda seća „ekspozicijskih“ propovedi koje je čuo (možda i propovedao), a nisu se razlikovale od biblijskih predavanja na fakultetu – bile su dobro strukturirane i tačne, ali su pokazivale malo hitnosti i pastoralne mudrosti. Te propovedi su imale slabu primenu, ako su je uopšte i imale. S druge strane, onaj ko pita možda samo ne ume da prepozna primenu kad je čuje.

Vilijam Perkins, veliki puritanski teolog iz 16. veka sa Kembridža, savetovao je propovednike da zamisle različite slušaoce i razmisle o primeni za svakoga od njih – za okorele grešnike, one koji se pitaju i sumnjaju, za umorne svece, za mlade entuzijaste, itd.

Perkinsov savet je koristan, ali nadam se da mi to već radimo. Želim da ovoj temi o primeni pristupim malo drugačije: ne samo da postoje različiti slušaoci, nego postoje i različite vrste primena. Kad uzmemo odlomak iz Božije Reči i objasnimo ga jasno, lepo, čak uz dozu hitnosti, postoje bar tri različite vrste primene u kojima se ogledaju tri različite vrste problema koje nalazimo u hrišćanskom hodočašću. Prvo, borimo se s neznanjem. Drugo, rvamo se sa sumnjom i to često više nego što mislimo. Treće, borimo se s grehom – bilo da smo direktno neposlušni ili nemarno činimo greh. Kao propovednici čeznemo da vidimo promene na sva tri fronta, i kod sebe i kod slušalaca svaki put kad propovedamo Božiju Reč. A sva tri problema imaju različitu legitimnu primenu.

NEZNANJE

Neznanje je temeljan problem palog sveta. Udaljili smo Boga od sebe. Odsekli smo se od direktnog zajedništva sa svojim stvoriteljem. Zato ne iznenađuje da je vrlo moćna primena informisanje ljudi o istini o Bogu i ta primena nam je očajnički potrebna.

Ovo nije izgovor za hladne propovedi bez ikakve strasti. Ja mogu da budem jednako uzbuđen (čak i više) zbog činjenica kao zbog zapovesti. Zapovest evanđelja da se ljudi pokaju i veruju ne znači ništa bez činjenica o Bogu, nama i Hristu. Informacije su od vitalnog značaja. Pozvani smo da učimo ljude istini i objavljujemo veliku poruku o Bogu. Želimo da ljudi koji čuju našu poruku više ne budu neznalice i saznaju istinu. Takvo saosećajno informisanje jeste primena.

SUMNJA

Sumnja je drugačija od neznanja. Kad sumnjamo uzimamo ideje i istine koje su nam poznate i dovodimo ih u pitanje. Takva ispitivanja nisu retkost među hrišćanima. U stvari, sumnja je jedan od najvažnijih problema koje treba istražiti i s kojima se treba pozabaviti u propovedi. Govorenje o sumnji nije nešto što propovednik radi samo s nevernicima kao apologetiku dok se ne obrate. Neki ljudi koji iz nedelje u nedelju sede i slušaju propovedi možda znaju činjenice koje propovednik pominje o Hristu, o Bogu ili o Onesimu, ali se možda bore s tim da li veruju da su te činjenice tačne. Nekad ljudi nisu ni svesni svojih sumnji, a još teže im je da ih izraze kao sumnje.

Ali kad razmatramo i istražujemo Sveto pismo naiđemo na pitanja, nesigurnosti i oklevanja koja se kriju u senkama i koje nas, nažalost, čine svesnim da nas sumnja vuče kao gravitacija i odvlači nas od vernog puta hodočasnika. Takvim ljudima – možda i takvim delovima našeg srca želimo da damo argumente za istinitost Božije Reči i za hitnost verovanja. Pozvani smo da podstičemo slušaoce da veruju u istinitost Božije Reči. Želimo da se ljudi koji slušaju našu poruku promene od sumnjičavih u vernike koji celim srcem veruju u istinu. Takvo hitno propovedanje istine jeste primena.

GREH

I greh je problem ovog palog sveta. Neznanje i sumnja su specifični gresi, posledica specifičnih greha ili nisu ni jedno ni drugo. Ali greh je svakako više od zanemarivanja ili sumnje.

Budite sigurni da su se ljudi koji slušaju propoved borili s neposlušnoću Bogu protekle nedelje i da će se skoro sigurno boriti s neposlušnošću i u nedelji koja dolazi. Gresi će biti razni. Neki neće poslušati da nešto urade. Neki neće poslušati da nešto ne urade. Bilo da je reč o poslanju ili izbegavanju nečega svi gresi su neposlušnost Bogu.

Propovedanje služi da izazove Božiji narod da vodi svet život u kome će se ogledati svetost samog Boga. Zato je deo primene odlomka iz Svetog pisma izvući činjenive koje će usmeriti naše ponašanje tokom naredne nedelje. Mi smo kao propovednici pozvani da podstičemo Božiji narod da posluša njegovu Reč. Želimo da slušaoci budu promenjeni, od neposlušnosti ka radosnoj i dragovoljnoj poslušnosti Bogu i njegovoj volji koju je otkrio u Reči. Podsticanje na poslušnost je zaista primena.

EVANĐELJE

Glavna poruka koju treba svaki put da primenimo u propovedi jeste evanđelje. Neki ljudi još uvek ne znaju radosnu vest o Isusu Hristu. Neki već dugo sede i slušaju vas kako propovedate – ali ih nešto ometa, zaspe, sanjare ili na neki drugi način skrenu pažnju sa propovedi. Moraju da se informišu o evanđelju. Treba neko da im ga kaže.

Drugi su možda čuli, razumeli, možda i prihvatili istinu, ali sad se bore sa sumnjom u vezi sa onim što govorite u propovedi (ili onim što misle da govorite). Takve ljude treba podsticati da veruju u istinu radosne vesti o Hristu.

A takođe ima i ljudi koji su čuli i razumeli, ali ne žure da se pokaju za grehe. Možda su prihvatili istinu evanđelja, ali neće da prestanu da čine greh i veruju Hristu. Za takve slušaoce najmoćnija primena je podsticati ih da mrze svoj greh i beže kod Hrista. U svim propovedima treba da primenjujemo evanđelje informišući, podstičući i ohrabrujući.

Problem na koji mi propovednici nailazimo kad se radi o primeni jeste da pojedinci koji imaju problema u jednoj oblasti misle da ne primenjujete Sveto pismo jer ne pominjete baš njihov problem. Da li su u pravu? Ne mora da znači. Možete da poboljšate propovedanje ako počnete da se obraćate svakoh kategoriji ljudi što češće i što određenije, ali nije pogrešno propovedati onima kojima trebaju informacije ili ohrabrenje da ostave greh, čak i ako nisu svesni te potrebe.

Još nešto. Poslovice 23:12 kažu: „Srcem prioni uz pouku i ušima uz reči znanja.” U engleskim prevodima Biblije izgleda da se reč „primeniti“ skoro uvek (ili baš uvek?) ne odnosi na zadatak propovednika (kao što nas uči homiletika), čak ni na zadatak Svetog Duha (kako nas sistematska teologija s razlogom uči), nego na zadatak onoga koji sluša Reč. Pozvani smo da sami primenjujemo reč u svom srcu i da se predamo tom zadatku.

To je verovatno najvažnija primena svake nedelje za dobrobit sveg naroda Božijeg.

Ovaj članak je originalno preveden i objavljen od strane Hriscansko Udruzenje Projekat Timotej. Posetite njihovu web-stranicu kako biste našli slične izvore.