OD POSETILACA DO ČLANOVA

Jedan od praktičnih izazova s kojima se kao pastori suočavamo jeste kako da od posetilaca crkve stvorimo crkvene članove. Kako pojedincima možemo da pomognemo da shvate da je neophodno pripadati lokalnoj skupini vernika i koliku to radost donosi?

ŠEST PREDLOGA ZA TO KAKO OD POSETILACA STVORITI ČLANOVE

Evo šest predloga. Prva četiri ciljaju na stvaranje atmosfere u kojoj se članstvo vrednuje i razume. Poslednja dva uključuju brigu za određene pojedince koji od pukog posetioca treba da postanu aktivni članovi.

1. Upoznajte trenutne članove

Pre nego što efikasno možemo od posetilaca napraviti članove, moramo da upoznamo trenutne članove. Ukoliko se to ne desi, ideja „članstva“ ostaje bezoblična čak i u umu pastora koji je promoviše.

Zamislite da ste nekoga pozvali da u subotu uveče večera s vama i vašom porodicom. Posetilac stigne očekujući da će upoznati vašu ženu i decu, ali ga vi onda sprovedete kroz kuću pitajući svakoga da li je i on samo u poseti ili tu zapravo živi. Vaše tzv. „predstavljanje“ porodice potpuno pobija vašu tvrdnju da se radi o vašoj porodici.

Isto tako, kada govorimo o pripadnosti lokalnoj crkvi, treba da imamo na umu pripadništvo određenoj porodici – stvarnoj, poznatoj i voljenoj porodici. Pozivamo posetioca da postane deo te žive porodice. Naš poziv ima lica i imena. Ukoliko poznajemo ta lica, imena i živote, onda ćemo bolje moći da upoznamo posetioca sa porodicom.

2. Pokažite da iskreno cenite trenutne članove

Iskreno, sâm sam propustio ovu priliku kada sam postao pastor Prve baptističke crkve na ostvu Veliki Kajman. Došao sam na poziciju pun entuzijazma i spreman da potegnem. Radovao sam se što ću voleti ljude i služiti im, ali nisam shvatio određenu stvar: ljudi su u Prvoj baptističkoj crkvi bili mnogo pre nego što sam ja stigao. Već su služili Gospodu na mnogo načina. Nije im bila potrebna samo vrsta ljubavi kakvu sam ja želeo da im pružim. Bila im je potrebna ljubav koja će usporiti i primetiti u čemu oni već služe; ljubav koja iskazuje iskrenu zahvalnost za Božiju milost koja već deluje u njima.

Umesto da im to pružim, isuviše često su me čuli kako im dajem predloge za poboljšanje i ideje za nove poduhvate. Zbog toga sam delovao nezadovoljno i kao da ih ne cenim. Neke ljude sam povredio, a neke odbio. Neki su mi ukazali mnogo milosti, jer su pretpostavili da imam dobre namere. I imao sam. Ali bih bolje izrazio dobre namere ukoliko bih im iskazao zahvalnost i cenio sve pozitivne stvari koje primetim.

Voleo bih da sam prve dve do četiri godine svoje službe izdvojio da pojedinačno, iskreno i stalno ohrabrujem, zahvaljujem i cenim mnoge divne ljude i dela služenja u crkvi. Imamo učitelje nedeljne škole koji služe već dvadeset godina bez prestanka; pojedince koji se u tišini brinu za samohrane majke; vođe koje su pregrmele teške oluje tokom svojih godina vođstva; članove koji su sa istinskom verom preživeli rak; muževe i žene koji su ostali verni neverujućim, a ponekad i neljubaznim partnerima; članove koji daju s radošću i žrtvom; i mnoge druge koji nastoje da žive hristoliki život.

Da sam se postarao da upoznam zajednicu i primetim njihovu veru na delu, imao bih dovoljno ilustracija za propovedi za godinu dana, prilike da pišem poruke ohrabrenja i prilike da dam Bogu slavu za njegovo delo. Da sam iskoristio te ilustracije, napisao te poruke i pohvalio članove javno i privatno, stvorio bih atmosferu ohrabrenja, milosti i zahvalnosti. To bi ohrabrilo postojeće članove i članstvo učinilo privlačnijim za posetioce. Ljudi žele da pripadaju grupama koje ohrabruju i bodre. Crkve i pastori treba da prednjače u tome.

3. Stvorite biblijsku sliku zdravog hrišćanskog života

Možemo pretpostaviti da je slika koju čovek koji redovno posećuje crkvu ali ne postaje njen član ima o hrišćanskom životu na neki način pogrešna.

Možemo li to da pretpostavimo? Možemo, jer Pismo kaže da je lokalna crkva Božiji plan za učeništvo i duhovnu zrelost (Efescima 4:11-16; Matej 28:18-20). Pošto smo društvena bića, potrebna nam je zajednica. Bog nam to pruža u lokalnoj crkvi, gde se radujemo s onima koji se raduju, tugujemo s onima koji tuguju i brinemo jedni o drugima (1 Korinćanima 12:12-27).

Iz razloga koje pastor treba da istraži, posetilac crkve nije u potpunosti prihvatio viziju hrišćanstva u kojoj je crkva u centru. Naš pastorski zadatak jeste da propovedamo i naučavamo na način koji daje biblijski prikaz lokalne crkve, čime će lokalna crkva postati predivna i poželjna Božijem narodu.

Moramo da pomognemo posetiocu – i postojećim članovima – da razumeju šta znači biti „u“ crkvi, a zašto nije zdravo biti „van“ crkve. Ukoliko to ne učinimo, ostavićemo ih s njihovim nepotpunim idejama o crkvi. Još gore, možda ćemo ih ostaviti s razmišljanjem da je jedina „prednost“ crkve disciplina i neprijatnost.

Možemo se pozabaviti ovom potrebom propovedajući seriju s temom duhovnog sledbeništva. Ili možemo polako proći poslanice poput Efescima i 1 Timoteju, gde Biblija oslikava predivnu sliku crkvenog života. Takođe, dok ekspozicijski prolazimo kroz druge biblijske knjige, na svakom mestu koje to dopušta možemo izvući primenu članstva, tako da članovi i posetioci vide nit pripadnosti i zajednice koja prožima Bibliju. U svemu tome, treba da stvorimo kvalitetnu i privlačnu sliku lokalne crkve u svoj njenoj slavi i zamršenosti.

4. Ojačajte granice crkve

Jedna od posledica učenja o tome šta znači biti „u“ crkvi i „van“ crkve treba da bude ojačavanje granica između crkve i sveta tako što ćete neke aktivnosti ograničiti samo na članove.

Kroz čitavu Bibliju, Božija savezna zajednica bila je odvojena od sveta. On im je dao određene aktivnosti, poput obrezanja ili Pashe koje su ih, pored drugih svrha koje ispunjavaju, obeležile kao odvojene od sveta. Granice između Izraela i sveta trebalo je da budu duboke, a pripadnost saveznoj zajednici imala je jasan oblik i značenje. Bilo je strašno biti „otuđen od izraelske zajednice i stranac u odnosu na savez obećanja, bez nade i bez Boga u svetu“ (Efescima 2:12).

Čak i svetovne organizacije i kompanije imaju pravila koja određuju ko je „unutra“ a ko „napolju“. Jedan od starešina iz moje crkve otišao je na božićnu zabavu u lokalnom restoranu i pabu. Primetio je da za jednim stolom osnivači piju piće. S vremena na vreme, jedan od osnivača bi kroz prozor restorana dodao šolju čoveku koji je stajao napolju. Kasnije je saznao da tom čoveku nije bilo dozvoljeno da uđe zbog ranijeg nedoličnog ponašanja. Starešina se naglas nasmejao, shvativši da čak i ljudi u svetu imaju standarde pripadnosti i rezervišu određene pogodnosti za ljude koji su unutra.

Isto tako, kako bi posetioci osetili važnost članstva i za one koji su van vere da vide da su „odvojeni za Hrista“, granice između crkve i sveta treba da budu ojačane. Zbog toga, pastori i zajednice treba da se dogovore koje su aktivnosti i prilike rezervisane samo za članove. Da li ljudi koji nisu članovi mogu da budu učitelji nedeljne škole? Da li mogu da pevaju u horu? Da li mogu da se priključe maloj grupi ili putuju s misijskim timovima? Da li ćete ljude koji ispovedaju da su hrišćani ali nisu deo nijedne lokalne crkve pozvati da uzmu Gospodnju večeru?

Kada odlučite koje privilegije i odgovornosti pripadaju članovima crkve, pomažete da se pokaže zašto je važno biti „unutra“ i šta će ljudi izgubiti ukoliko ostanu „van“ crkvenog članstva.

5. Pozabavite se ličnim odgovaranjem na primedbe i ohrabrivanjem ljudi  da postanu članovi.

Nakon što smo nekoliko godina radili na tome da stvorimo atmosferu u kojoj je crkveno članstvo vrednovano i značajno, mnogo efikasnije možemo da radimo s posetiocima na ličnom nivou. Zapravo, nadamo se da će sama zajednica uraditi najveći deo posla na ličnom nivou jer ceni lokalnu crkvu.

Taj rad na ličnom nivou uključuje najmanje dve stvari:

1. Stvaranje načina da se prepoznaju i upoznaju posetioci.
2. Odgovaranje na primedbe koje posetilac ima u vezi sa članstvom.

Dok sam radio kao prodavac polisa, koristili smo alatku koja se zvala „karton napretka“. Karton napretka bio je excel dokument u koji se u kolonu sa leve strane upisivalo ime potencijalnog korisnika polise, a sa desne njihov stav, koji je mogao biti „snažno se protivi“, „neutralan“ i „snažno podržava“. Dok smo radili s njima, beležili smo kako napreduju na kontinuumu.

Pastori ovako nešto mogu napraviti na papiru ili u glavi, ali im je potreban način da prepoznaju ljude koji se „snažno protive članstvu“, „nikad nisu razmišljali o članstvu“, i „planiraju da postanu članovi sledeće nedelje“. Nadamo se da će propovedanje i sama crkva uraditi najveći deo posla na ličnom nivou u velikom broju slučajeva, naročito među posetiocima koji već imaju želju da postanu članovi. Međutim, posetiocima koji imaju pitanja i oklevaju potrebno je više pažnje.

Ovde je veoma korisna zapovest „budite gostoljubivi“ (Rimljanima 12:13; 1 Petrova 4:9). Otvoreni domovi stvaraju otvorena srca – ili bar usta! Sa razgovora nakon crkvene službe možemo preći na ozbiljnije razgovore tokom ručka. Ukoliko smo u tim razgovorima strpljivi i pažljivi, možda možemo sprovesti posetioca kroz bol, razočaranje, pitanja i strahove koje ima u vezi sa pripadnošću. Cilj nije da „pobedimo“ u raspravi o članstvu, već da na praktičan način volimo ljude rečju i delom dok im Bog ne pokaže svetlost i ljubav.

6. Ohrabrite posetioca da postane član druge lokalne crkve, ako ne vaše

Na kraju, moramo imati na umu da Bog ima i druge verne pastore i zajednice. Treba da se radujemo zbog te činjenice. Mi se ne takmičimo s tim crkvama, već smo s njima partneri u evanđelju.

S vremena na vreme, možda ćemo naići na posetioca čije primedbe na članstvo deluju nepremostivo. Možda se ne slaže s nama po pitanju neke važne doktrine ili prakse. Ili možda živi bliže nekoj drugoj vernoj zajednici i može da bude aktivniji tamo. U takvim slučajevima, pomoć tim ljudima da od posetilaca postanu članovi može da znači da ćemo im pomoći da se pridruže nekoj drugoj crkvi.

To za neke može biti emotivno iskustvo – naročito za one koji su se vezali za crkvu, ali nikada nisu postali njeni članovi. Takve situacije iziskuju pastorovo strpljenje i saosećanje. Ali to radimo za dobro posetioca, želeći ono što znamo da Bog od njega zahteva – aktivno članstvo – koje je mnogo bolje. Nastojimo da širimo evanđelje, a ne svoje crkve. Nastojimo da hrišćanima, a ne ulogama u svojoj crkvi, pomognemo da rastu. Ponekad to znači da ćemo pomoći ljudima da se pridruže drugoj crkvi, a mi ćemo nastaviti da vodimo stado koje nam je povereno (1 Petrova 5:1-4).

ZAKLJUČAK

Za pastore može biti iskušenje da im bude neprijatno zbog ljudi koji dolaze ali nikada ne postaju članovi. Ponekad nas frustrira kada ljudi zanemaruju stvari koje nama deluju osnovno. Moramo čuvati srca od nestrpljenja i samopravednosti. Iako većinu vremena posvećujemo članovima jer smo za njih odgovorni, i posetiocima je potrebno da im služimo. Pomaganje ljudima da od posetilaca pređu u članove jeste prilika da ih volimo. To je služba u pravom smislu te reči.

Ovaj članak je originalno preveden i objavljen od strane Hriscansko Udruzenje Projekat Timotej. Posetite njihovu web-stranicu kako biste našli slične izvore.