POTCENJENA PASTORSKA SILA KOJA SE KRIJE U ISPRAVNOJ DOKTRINI OBRAĆENJA

Ispravna doktrina obraćenja pružiće vam pastoralnu silu.

LIČNI PRIMER

Dozvolite mi da započnem jednim primerom. Jedanput sam svom prijatelju priznao da imam grešnu želju i objasnio mu da me frustrira to što zbog svoje teologije znam da je ona pogrešna, ali deo mene želi da je opravda jer imam osećaj da je “utkana u samo moje biće” i da je “deo osnovnih postavki moje duše”. Tim rečima objasnio sam mu koliko se ta želja čini svojstvenom meni.

Moj prijatelj mi je umilno i jednostavno citirao Poslanicu Efescima 4: “Svucite starog čoveka, koji propada zbog svojih varljivih požuda.” Naglasio je starog čoveka. Da, istina je da su takve želje možda utkane ili ukorenjene u meni. Stari čovek je iskvaren. Šta si očekivao, Džonatane? Te želje, u određenom smislu, jesu ja.

Ali, iza ugla čekale su me dobre vesti. Moj prijatelj završio je odlomak: “promenite svoj način razmišljanja… da obučete novog čoveka, stvorenog da bude sličan Bogu u istinskoj pravednosti i svetosti.” Čekaj malo, pa ja imam novog čoveka, zar ne? Postoji stari ja, naravno, ali takođe postoji i novi ja. A taj novi ja postaje… čekaj malo, vidi ovo… sličan Bogu.

Ukratko, prijatelj me je podsetio na moje obraćenje pomoću nekoliko reči izabranih iz Pisma. Iako sam tog dana bio utučen zbog nečega što nisam mogao da imam, njegov podsetnik povratio mi je radost. Dao mi je nadu.

DVA MESTA NA KOJIMA SE VIDI PASTORSKA SILA

Uviđate li kako u ispravnom razumevanju obraćenja ima pastorske sile? U stvarnosti i obećanjima života u novoj tvorevini?

1. Ono vam pruža priliku da ohrabrite i obnovite svoju braću i sestre u Hristu koje je greh zarobio.

Možda se radi o zavisnosti. Možda se radi o mržnji prema prema drugom bratu ili sestri u crkvi. Možda se radi o neuzrokovanom očaju. O bilo čemu drugom. U mnogim sličnim slučajevima, greh – zapravo, lažljivac – se pretvara da je neizbežan. Nosi masku „stvarno i autentično” ili „jednostavno se tako osećam” ili „prirodno” ili čak „samo”. Međutim, ispravna doktrina obraćenja razotkriva tu laž u svim njenim oblicima. „Da, ono što osećaš je možda prirodno, ali ne, to te ne vezuje, jer je hrišćanstvo natprirodno. Slobodan si.”

Ljudi se osećaju kao da ih njihov greh određuje; hrišćanska doktrina obraćenja pomaže hrišćanima da shvate da to nije slučaj. Čak i kad bitka dugo traje i kada se čini da svaka dva koraka napred prati jedan korak unazad (ili više!), sila promene dolazi iz spoznaje onoga što je Hrist učinio kada je stvorio novog čoveka.

2. Ono vam pruža sposobnost da uverite hrišćane u novi i drugačiji život koji imaju.

Hrišćanstvo pruža život Sina, na čiju sliku bivamo nanovo stvoreni. To je život svetosti, ljubavi i jedinstva s Božijim narodom. To je život patnje, ali i spoznanja nade i sile vaskrsenja usred te patnje.

Evo šta je neverovatno. Takva uverenost ne pripada samo takozvanim imperativima Novog zaveta: „Idite, budite sveti i ujedinjeni jedan sa drugim.” Pripada i indikativima: „To je ono što vi jeste.” To je novi čovek, a taj novi čovek je jedno sa svetima i svet kao Sin.

KULTUROLOŠKA POZADINA

U vezi sa svim ovim postoji kulturološka pozadina koju je vredno prepoznati. Naša kultura koja je sklona romantizovanju najviše voli ono što je stvarno, prirodno i autentično. Samootkrivanje i izražavanje sebe su najveći moralni činovi, a takvi stavovi prelili su se i u crkvu i preoblikovali naše ideje o obraćenju, članstvu i sopstvenom identitetu u Hristu. Pastori će reći da smo svi mi samo tragači. Svi smo na svom putovanju. To znači da načiniš jedan korak, a zatim još jedan, pa još jedan.

Ipak, ono što nedostaje ovim popularnim pastorskim metaforama jeste ideja o odlučnom raskršćavanju s prošlošću – spasavanje od vlasti tame; smrt i vaskrsnuće. Putovanje ka samootkrivenju je znatno drugačije od pogreba i vaskrsnuća, starog i novog čoveka.

Istina je da nas putovanja menjaju. Kroz njih se razvijamo i, istini za volju, duhovni rast nam ponekad ne pruža osećaj gusenice i leptira, već dijgram evolucijskog napretka. Moj cilj nije da kažem da takvo izražavanje nema nikakvu vezu sa duhovnim. Ipak, ne smemo zaboraviti čemu nas Novi zavet uči o sili spasenja koju imamo sada. O novoj tvorevini koju imamo sada. To je obraćenje.

KAD SEDITE NASUPROT ALKOHOLIČARA

Eto, kad sedite nasuprot alkoholičara, žrtve preljube, svadljivog đakona zbog kojeg se crkva deli, mladog para koji ne može da podnese pevanje himni – koji je vaš zadatak? Da ih podsetite da su hrišćani. Možda možete da im pomognete da se vrate na svoje krštenje, kao što Pavle radi u Poslanici Rimljanima 6. Sahranjeni su, a zatim su ustali – neverovatno! Da li zaista žele da nastave da greše ili žele da potraže slobodu ili silu da oproste? Ili će nastaviti da insistiraju na svom načinu života, baš kao svet? Kako mogu? Umrli su grehu i ustali su u novi život s Hristom.

Vaš pastorski zadatak je da na ovaj ili onaj način pronađete reči i postavite pitanja koja još uvek grešnom svecu pomažu da razume šta znači biti… zamislite to… nanovo rođeni hrišćanin.

Ono osnovno: propovedajte, naučavajte, pevajte, slavite Boga u molitvi i savetujte pomoću ispravne doktrine obraćenja. U tome se krije često potcenjena sila. Što je više razumeju vaši ljudi, to ćete više pastorske sile imati da ih vodite. I ne samo to, već će i oni imati silu da uveravaju i osnažuju jedni druge.

Ovaj članak je originalno preveden i objavljen od strane Hriscansko Udruzenje Projekat Timotej. Posetite njihovu web-stranicu kako biste našli slične izvore.