ČETIRI PRAKSE CRKVE VELIKOG POSLANJA

Veliko poslanje ne poziva crkve da se ponašaju kao odsek za motorna vozila, niti ih poziva da budu pult za informacije. Evo još jednog poređenja: veliko poslanje ne poziva crkve da se ponašaju kao profesionalni sposrtski timovi.

Zaposleni u mojoj crkvi vole da me zadirkuju jer ne znam mnogo o sportu, što je možda i na mestu. Ipak, znam da je cilj svakog sportskog tima da osvoji prvenstvo. Tim će nastojati da ima najbolje igrače, da izgradi najbolja mesta za trening i da ima najbolje trenere, sve kako bi pobedio na prvenstvu svoje lige. Naravno da je svakom timu drago što postoje i drugi timovi, jer bez njih ne bi bilo lige, ali glavni cilj mu je ipak da ih pobedi.

Naravno, ne verujem da mnogo crkava – a verovatno nijedna – misli: „Moramo da pobedimo one druge crkve!” Ipak, dozvolite mi da vam postavim nekoliko dijagnostičkih pitanja da bih utvrdio da li postoji mentalitet koji kaže da je naš tim najbolji:

• Da li rado dajete svoje najbolje igrače drugim crkvama?
• Da li se radujete ukoliko, nakon molitve za probuđenje, ono dođe u drugu crkvu u vašoj ulici? (Hvala Endiju Džonsonu za ovo odlično pitanje!)
• Da li se redovno molite za tu crkvu i druge crkve u svom gradu?
• Da li je određeni deo vašeg prihoda namenjen obnavljanju starih ili osnivanju novih crkava u vašem gradu i zemlji ili u inostranstvu?

Groteskno nadmetanje prečesto odlikuje evanđeoske crkve. Ali crkva Velikog poslanja ne nadmeće se s drugim crkvama koje propovedaju evanđelje, jer zna da svaka crkva koja propoveda evanđelje igra za isti tim.

CRKVA VELIKOG POSLANJA – CRKVA KOJA OSNIVA CRKVE

Evo šire slike: crkva velikog poslanja jeste crkva koja se bavi evangelizacijom i učeništvom, ali isto tako i osnivanjem novih i obnavljanjenm starih crkava. Ona želi da vidi kako Božije carstvo raste kroz njenu službu, ali takođe želi da vidi kako se Carstvo kroz druge crkve širi izvan njenih zidova.

Dakle, crkva velikog poslanja, krenuvši od sebe, želi da pokrene mnogo evangelizacije kako bi privukla spoljni svet, ali takođe želi da vrhunac njenih nastojanja bude u osnivanju i podržavanju drugih lokalnih crkava. Nije zadovoljna sopstvenim zdravljem, već želi da vidi mnogo drugih zdravih zajednica koje veruju u Bibliju i propovedaju evanđelje.

Takva crkva ohrabruje druge evanđeoske crkve i nove zajednice, čak i ako se nalaze samo nekoliko ulica dalje i poimence se moli za njih. Voljna je da pošalje dobre ljude koji će im pomoći. Takođe nastoji da osnuje ili osnaži druge crkve na drugoj strani sveta.

Crkva velikog poslanja se moli i radi na tome da podigne ljude koji su kvalifikovani da budu starešine, a onda ih nesebično šalje u svet.

Ona nastoji da svoj budžet uskladi sa prioritetima velikog poslanja. Deo novca čuva za potrebe na svojoj lokaciji, ali je deo određen za pomoć drugima, bilo da su oni blizu ili daleko.

Ona nastoji da obnovi zajednice koje se gase gde god može.

Na različite javne i privatne načine nastoji da u svojim članovima stvori mentalitet tima sa drugim crkvama u čijem je centru evanđelje. Članovi i vođe su toliko radosni kada se otvori nova crkva koja propoveda evanđelje, koliko bi bili radosni da se novi restoran otvori u zemlji u kojoj vlada glad.

Dakle, šta radi crkva velikog poslanja?

Želim da ponudim četiri strateška koraka.

ONA STVARA KULTURU UČENIŠTVA

Prvo, crkva velikog poslanja stvoriće kulturu učeništva među svojim članovima. Svakom članu će pomoći da shvati da ima odgovornost da drugim članovima pomaže da rastu u veri. Pastori obučavaju svete da sprovode delo evanđelja, kaže Pavle (Efescima 4:11-12), što znači da delo evanđelja pripada svima svetima. Govoreći istinu u ljubavi, čitavo telo raste, jer svaki deo radi svoj posao (Efescima 4:15-16; vidi i 1 Korinćanima 12:14).

Učeništvo znači da ja sledim Isusa. Kada nekome pomažem da sledi Isusa, radim učeništvo (npr. 2 Timoteju 2:2). U crkvi velikog poslanja, stariji u veri rade učeništvo s mlađima, a mlađe žene traže pomoć starijih žena. Na primer, ukoliko ste neudata žena, možda ćete nekoj majci iz crkve ponuditi pomoć oko veša kako biste mogli da joj postavljate pitanja! Ukoliko ste na neplaćenoj poziciji starešine i vodite malu grupu, obavezno nađite mlađeg učitelja. Na neki način, vaš cilj je da ga obučite i kasnije mu prepustite poziciju. Onda možete da započnete novu grupu i obučite još jednog mladog učitelja.

Crkva velikog poslanja treba da bude neudobna, čak i izazovna za nominalnog hrišćanina. Ukoliko kao gost dođete u takvu crkvu jer je to deo vaše religijske dužnosti, možda vam se neće mnogo dopasti. Biće vam ukazana dobrodošlica, ali članovi neće biti isti kao vi. Oni predaju čitav svoj život da slede Isusa. Takva posvećenost i takva dela su deo same kulture: smislena pitanja, značajni razgovori i neprekidno podsećanje na evanđelje.

Potražite knjige Roberta Kolmana Master Plan of Evangelism, Kolina Maršala i Tonija Pejna The Trellis and the Vine, ili moju knjigu Učeništvo ukoliko želite da znate više o ovoj temi.

ONA STVARA KULTURU EVANGELIZACIJE

Drugo, crkva velikog poslanja stvoriće kuluturu evangelizacije. Sa druge strane, članovi znaju da će se evanđelje propovedati prilikom svakog nedeljnog okupljanja. Zato će želeti da pozovu svoje prijatelje koji nisu hriščani. Evanđelje će sijati kroz pevanje, molitve i svaku propoved.

Da li ste sigurni da će svaki nehrišćanin koji dođe u vašu crkvu čuti evanđelje? Ukoliko niste, šta možete da učinite po tom pitanju?

Sa druge strane, crkva velikog poslanja nastoji da obuči svoje članove za evangelizaciju, jer zna da će tokom nedelje susresti mnogo više nehrišćana nego što bi moglo da stane u crkvenu zgradu. Dakle „uspeh” u evangelizaciji ne znači samo dovesti prijatelje koji nisu hrišćani u crkvu kako bi mogli da čuju evanđelje. Uspeh znači govoriti evanđelje svojim bližnjima i prijateljima koji nisu hrišćani.

Dakle, crkva nastoji da svoje članove obuči za evangelizaciju kako bi znali kako da drugim ljudima govore evanđelje. Moja crkva to čini kroz tzv. nedeljnu školu za odrasle. Trudim se da u svojim propovedima pokažem primer razgovora s nehrrišćanima, naročito time što se direktno obraćam nehrišćanima. Trudimo se da obučimo članove tako što im nudimo alate za evangelizaciju, kao što su materijali „Dva načina života”, „Objašnjeno hrišćanstvo” i „Istraženo hrišćanstvo”. Delimo članovima mnogo knjiga Grega Gilberta pod nazivom Ko je Isus? kako bi mogli da ih daju svojim prijateljima nehrišćanima. Takođe, na sastancima nedeljom uveče govorimo o prilikama za evangelizaciju. Kada čuju i mole se za prilike koje drugi članovi imaju za evangelizaciju, to podstiče ljude da i sami šire radosnu vest.

Šta veliko poslanje znači za vas? To znači da vas je Isus pozvao da činite učenike. Poziva vas kako da evangelizirate neverne, tako i da radite učeništvo s vernima. To treba da radite lično – kod kuće, na poslu, u svom susedstvu, među prijateljima. To treba da radite u svojoj crkvi i kroz nju.

Zato dozvolite drugim članovima svoje crkve da vam pomognu. Pozovite starešinu crkve na ručak i pitajte ga za savet. Razgovarajte sa svojom malom grupom i molite se s njima. Izađite na ulicu i evangelizirajte sa svojim prijateljima.

Potražite bilo koju knjigu Marka Stajlsa kako biste saznali više o ovoj temi, naročito Evangelism: How the Whole Church Speaks of Jesus, ili moju knjigu Personal Evangelism.

ONA NASTOJI DA DOSEGNE LJUDE KROZ MISIJU

Kao treće, crkva velikog poslanja nastoji da dosegne ljude kroz misiju. Koja je razlika između misije i evangelizacije i osnivanja crkava? Zapravo, misijom nazivamo evangelizaciju i osnivanje crkava kada one prelaze etničke, kulturološke, a najčešće i nacionalne granice.

Isus nam zapoveda da „idemo i činimo učenike od svih naroda”. Nisam mnogo govorio o ovoj temi, jer je toliko drugih knjiga tako dobro obrađuje. Ipak, teško je shvatiti kako crkva može da pročita ovu zapovest, a ne odluči da se posveti širenju evanđelja narodima koji ga nikada ranije nisu čuli.

Nijedna zajednica ne može da cilja na svako mesto na planeti. Zato mislim da su crkve mudre kada se usredsrede na nekoliko mesta. Moja crkva se, na primer, koncentriše na nekoliko zemalja u tzv. prozoru 10/40, što je regija istočne hemisfere između 10 stepeni i 40 stepeni severno od ekvatora. To je regija sveta u kojoj je procenat hrišćana najmanji.

Ukoliko ste član naše crkve i izrazite želju da pođete u misiju, bićemo u mogućnosti da vas podržimo u većoj meri ukoliko se odlučite za jednu od lokacija u koje već investiramo. Jednostavno ne možemo da podržimo sto ljudi koji idu na stotinu različitih mesta. Zbog toga više volimo da podržimo manji broj misionara većom sumom novca, nego veći broj misionara s malo novca. To misionarima koje podržavamo pruža mogućnost da provedu manje vremena skupljajući novac, a više vremena osnivajući crkve. Osim toga, ovo nam pomaže da s njima imamo odnos i međusobnu odgovornost.

Naša crkva direktno sarađuje sa misionarima, a radimo i kroz misijske organizacije poput organizacije Southern Baptist Convention’s International Mission Bord. Takođe radimo s neverovatnim grupama poput Access Partners, koja biznismene širom sveta stavlja na strateške pozicije širom sveta da rade svoj posao i pomažu misionarima na terenu.

Koju ulogu imate vi kao hrišćanin pojedinac kako biste pomogli svojoj crkvi da dosegne nedosegnute? Sigurno je da treba da se molite za misionare svoje crkve. Upoznajte ih kada dođu na odmor. Možda razmislite da odete na kratko misijsko putovanje da podržite radnike koji rade na duge staze. Čitajte biografije misionara. Razmislite i o odlasku. Vratićemo se na ovo pitanje za nekoliko poglavlja.

Postoji još jedna stvar koju vi i vaša crkva možete da učinite kako biste dosegli nedosegnute: tražite strance u svom gradu. Moja crkva se svesrdno trudi da dosegne studente iz inostranstva. Koje grupe ljudi iz inostranstva žive u vašem gradu? Ukoliko ih dosegnete evanđeljem u svom gradu, postoji dobra šansa da se evanđelje proširi na mesta s kojih oni dolaze.

Ukoliko želite da saznate više o ovoj temi, pogledajte knjigu Džona Pajpera Let the nations be glad for more.

ONA NASTOJI DA OSNAŽI DRUGE CRKVE

Crkve obično imaju budžet za misiju. Mislim da je dobra praksa dodati budžet za „odgajanje zdravih crkava“. Nastojanje da osnaži druge crkve je četvrta praksa crkve velikog poslanja.

Moja crkva koristi jedan takav budžet kako bi pružila podršku različitim stvarima, kao što je naš pastorski program pripravništva. Dvanaestorici muškaraca godišnje plaćamo da sa nama rade pripravništvo. Većina njih kasnije služi u drugim crkvama ili postanu njihovi pastori.

Takođe koristimo taj budžet da podržimo službu 9Marks, koja je posvećena izgradnji zdravih crkava.

Osmislili smo strukturu zaposlenih u crkvi tako da ih obučimo, a onda pošaljemo dalje. Asistenti pastora služe kod nas dve do tri godine, a onda se od njih očekuje da odu na drugo mesto. Samo se od mene i pomoćnika pastora (kao i od pastora koji nisu zaposleni u crkvi i starešina) očekuje da ostanemo u crkvi na duge staze. Ostale obučavamo da odu.

Naša crkva sponzoriše vikend konferencije prilikom kojih se pastori širom sveta uključuju na naše redovne sastanke, a ponekad imamo i posebna predavanja, kao i vreme za pitanja i odgovore. Iz istog razloga sam takođe svake nedelje deo telefonskih poziva s pastorima širom sveta. Svaki taj razgovor daje mi priliku da se molim i radim za zdrave crkve širom sveta.

Većinu rada na osnaživanju crkava kroz osnivanje i obnovu radimo u svojoj regiji, što će biti tema narednog poglavlja. (Drugim rečima, čitavo to poglavlje je produžetak ovog). Međutim, takođe radimo na osnivanju i obnovi širom sveta. Na primer, jednog brata, Džona, poslali smo u crkvu u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kada je pre gotovo deceniju ta crkva tražila pastora. Bog je na silan način upotrebio Džona da obnovi tu internacionalnu crkvu. Moj stari prijatelj Mak, jedan od njegovih ključnih starešina, pomogao je Džonu da ode tamo. Kada su Džon i Mak doveli crkvu u zdravo stanje, Mak i još jedan brat, Dejv, otišli su da osnuju drugu crkvu, udaljenu 30 minuta. Takođe smo poslali bivšeg asistenta pastora i bivšeg pripravnika da pomognu Maku i Dejvu u novom poslu. U isto vreme smo poslali još jednog pastorskog pripravnika da osnuje još jednu crkvu u UAE.

Sada u toj muslimanskoj zemlji imamo tri zdrave crkve koje funkcionišu. Ništa od toga nije bilo deo nekog našeg velikog plana. Zapravo, ni prilika za obnovu crkve, ni prilike za osnivanje dve nove crkve nisu bile naša ideja. Mi smo bili tu da se molimo, pomognemo i šaljemo podršku u vidu finansija i ljudi tamo gde možemo. Inače, određeni broj naših članova preselilo je posao u UAE da pomogne ovim crkvama. Naša crkva nema korist od toga, osim čiste radosti što vidi da se Božije carstvo širi u stranoj zemlji.

Mnogi ovi primeri bili su okrenuti onome što sam ja učinio kao pastor. Međutim, ukoliko ste običan član crkve, šta možete da uradite da pomognete osnaživanju drugih crkava, bilo u svojoj blizini ili širom sveta? Naravno, možete lično da se molite za tuđi rad. Možete da se molite za nečiji rad s porodicom pre večere. Možete da podržite tuđi rad finansijski.

Naravno, morate paziti da ne kritikujete druge crkve. Da, postojaće primeri u kojima se prakse ili sekundarne doktrine vaše crkve razlikuju od drugih crkava. I da, imamo razloge što se u tim stvarima ne slažemo. Ne govorim vam da potpuno zanemarite takva neslaganja, ali imajte na umu da te sekundarne stvari oko kojih se vaša crkva možda ne slaže s drugim crkvama nikada nisu jednako važne kao evanđelje oko kojeg se svi slažemo. Zato se čuvajte kritičkog duha i tražite načine da se radujete u partnerstvu u evanđelju.

**

Napomena urednika: Ovo je isečak iz knjige Marka Devera Understanding Great Comission Church, iz serije knjiga Osnove crkve (B&H, April 2016). Reprint uz odobrenje B&H.

---

Ovaj članak je originalno preveden i objavljen od strane Hriscansko Udruzenje Projekat Timotej. Posetite njihovu web-stranicu kako biste našli slične izvore.